Prvi solarni paneli na evropsko tlo počeli su da se postavljaju početkom ovog veka, a kako je njihov procenjeni radni vek oko 30 godina, bliži se trenutak kada će mnogi od njih postati otpad.
Kako uređaji budu zastarevali, tog otpada biće sve više.
Ukoliko se ovom oblašću bude loše upravljalo, solarna energija mogla bi da izgubi reputaciju ekološki prihvatljive tehnologije. Pored toga, javno mnjenje bi se potencijalno moglo okrenuti protiv solarne industrije kako deponije budu počinjale da se pune zastarelim solarnim panelima.
Zbog toga je najveća evropska organizacija za solarnu energiju "SolarPower Europe" donela prvi dokument sa detaljnim smernicama tretiranja solarnih panela kada im istekne radni vek. Ovaj dokument je rezultat godinu dana rada 30 vodećih stručnjaka za solarnu energiju iz više od 15 kompanija i brojnih saradnika, preneo je Blumberg Adria.
Neke od najstarijih solarnih flota na svetu nalaze se u Evropi
U dokumentu se navodi da je prošle godine na tlu Evropske unije instalirano više od 55 gigavata solarne energije, čime je postavljen novi rekord. To znači da EU sada ima ukupni instalisani kapacitet od 263 gigavata u solarnim panelima. Prema REPowerEU cilju, solarna industrija u EU trebalo bi do 2030. godine da poraste na najmanje 750 gigavata.
Prema ovim podacima, EU ostvaruje dobar napredak u oblasti solarne energije i iz godine u godinu širi svoju solarnu flotu, međutim, upravo se na njenom tlu nalaze neke od najstarijih solarnih na svetu. Delu postojeće solarne flote će u narednom periodu početi da ističe radni vek, a sa tim će se povećavati i količina otpada koju prave solarni paneli.
"S obzirom na to da su prvi fotonaponski sistemi (PV) instalirani početkom 2000-ih, i pretpostavljajući da je njihov radni vek oko 30 godina, može se očekivati da će otpad od solarnih panela početi da postaje značajan od 2030. godine i nastaviće da raste u narednim decenijama", ukazano je u dokumentu organizacije SolarPower Europe.
Iz ove organizacije ističu da je adekvatno upravljanje otpadom nastalim od solarnih panela ključno za održivost ove industrije i javno prihvatanje solarne energije kao odgovorne i čiste energije.
Proizvođači solarnih panela biće zaduženi i za tretiranje otpada
Dokument ističe koncept: "Proširena odgovornost proizvođača" koji podrazumeva da ko god stavi proizvod (u ovom slučaju solarni panel) na evropsko tržište, takođe je odgovoran i za prikupljanje, tretman i finansiranje tog proizvoda kada on postane otpad. Dakle, pored garantovanja kvaliteta i bezbednosti proizvoda plasiranih na evropskom tržištu, proizvođači takođe moraju da obezbede ekološki prihvatljivo upravljanje otpadom.
"Proširena odgovornost proizvođača je jedan od glavnih instrumenata EU, a cilj ovog koncepta jeste da se podrži razvoj cirkularne ekonomije na način da proizvođači koriste odbačene proizvode kao izvor za materijale koji se mogu ponovo koristiti, smanjujući na taj način potrebu za korišćenjem novih sirovina", objašnjeno je u dokumentu.
Proizvođači će moći da biraju da li će u ovom poslu raditi samostalno ili kolektivno preko Organizacije za odgovornost (PRO). U oba slučaja obaveze zahtevaju uspostavljanje sabirnih centara za različite vrste otpada, potrebnu logistiku i tehnologije za reciklažu.
Na ovaj način, koncept proširene odgovornosti proizvođača doprinosi održivom upravljanju otpadom i razvoju reciklaže, a sve to zajedno može imati značajne ekološke, društvene i ekonomske koristi.
Pored toga, proizvođači će biti u obavezi da javno daju informacije o upravljanju otpadom.
Ukoliko se proizvođač nalazi u drugoj državi, moći će da imenuje ovlašćenog predstavnika da ispuni te obaveze.
Koncept proširene odgovornosti proizvođača za solarne panele prepoznat je još 2012. u okviru Direktive o električnoj i elektronskoj opremi (VEEE).
Kada solari smatraju otpadom?
Solarna industrija smatra solarne panele otpadom kada im moć padne ispod garantovanog nivoa ili kada imaju neka mehanička oštećenja zbog vremenskih nepogoda, na primer, od grada.
Međutim, i kada solarni paneli dostignu svoj radni vek (nakon najmanje 25 godina rada), procenjuje se da bi promenom određenih delova (zamenom solarnih ćelija ili modula) njihov rad mogao biti produžen i da bi mogli da se prodaju kao polovni.
Dokument "SolarPower Europe" i ističe značaj što dužeg rada solarnih panela zamenom određenih delova (solarnih ćelija ili modula) kako bi se uštedelo na sirovinama i proizvodnji novih uređaja, a samim tim bi se smanjila i količina otpada. Ukazuju da solarni panel može biti proglašen otpadom tek kada se dokaže da je nefunkcionalan i nebezbedan za ponovnu upotrebu. Tek tada je spreman za reciklažu.
Zbog toga se u dokumentu navodi da je važno adekvatno sakupljanje, razvrstavanje i transport solarnih panela koji su označeni za ponovnu upotrebu i onih koji su namenjeni za reciklažu. Ovo je važno kako solarni paneli koji su namenjeni za ponovnu upotrebu ne bi bili oštećeni ili slučajno završili kao otpad.
Bitni su materijali
U dokumentu se navodi i značaj materijala od kojih se solarni paneli prave. Materijali koji su pogodni za reciklažu jesu silicijum, staklo, aluminijum, bakar, srebro, indijum i telur. "Ovi materijali se mogu oporaviti, obraditi i pripremiti za ponovnu upotrebu u raznim industrijama", navodi se u dokumentu.
Ovo je važno i zbog smanjenja potreba za daljim ekstenzivnim rudarenjem i vađenjem sirovina, očuvanjem prirodnih ekosistema i staništa, kao i podržavanja održivijeg snabdevanja lanca. Istovremeno, na ovaj način se smanjuje ekonomski pritisak u vezi sa promenljivim cenama robe.
Recikliranje takođe troši manje energije od proizvodnje novih materijala, smanjujući potencijal emisije gasova staklene bašte i obim otpada koji ulazi na deponije i spalionice.
Na taj način sprečava se nepotrebno zagađenje, smanjuje rizik od kontaminacije životne sredine i oslobađa vredan deponski prostor.
(EUpravo Zato/Bloomberg Adria)
