Prema najnovijim podacima Eurostata, u Evropskoj uniji se godišnje generiše više od 58 miliona tona otpada od hrane, odnosno oko 129 kilograma po stanovniku. Od toga čak 53% nastaje u domaćinstvima, oko 69 kilograma po stanovniku godišnje.
Podaci za 2022. godinu pokazuju nešto višu ukupnu količinu od oko 59,2 miliona tona, odnosno 132 kilograma po stanovniku, pri čemu su domaćinstva bila odgovorna za 54% otpada. Razlika između 53% i 54% proizlazi iz novijih podataka i metodologije izveštavanja.
Drugim rečima, najveći deo otpada od hrane nastaje upravo tamo gde se hrana kupuje, čuva i konzumira, u našim kućama.
Zašto bacamo hranu?
Razlozi su različiti. Evropski parlament među faktorima koji doprinose bacanju hrane u domaćinstvima navodi:
- kupovinu namirnica koje nismo planirali da kupimo;
- kupovinu većih količina hrane nego što nam je potrebno;
- nepravilno planiranje kupovine i obroka;
- neodgovarajuću veličinu pakovanja;
- ograničen pristup frižideru ili zamrzivaču;
- odbacivanje voća i povrća zbog njihovog izgleda;
- nerazumevanje oznaka poput „najbolje upotrebiti do" i „upotrebiti do".
Problem mogu predstavljati i same oznake na proizvodima. "Najbolje upotrebiti do" uglavnom označava period u kojem proizvod zadržava očekivani kvalitet, dok "upotrebiti do" označava rok koji je povezan sa bezbednošću hrane. Pogrešno tumačenje ovih oznaka može dovesti do toga da se hrana prerano baci.
Otpad od hrane nije samo otpad hrane
Kada bacimo namirnicu, ne bacamo samo ono što se nalazi u kanti.
Za proizvodnju hrane potrebni su voda, zemljište, energija, rad i transport. Zbog toga bacanje hrane znači i rasipanje resursa koji su već iskorišćeni za njenu proizvodnju.
Evropska komisija procenjuje da otpad od hrane predstavlja oko 16% emisija gasova sa efektom staklene bašte povezanih sa prehrambenim sistemom EU, odnosno oko 254 miliona tona CO₂ ekvivalenta.
Postoji i direktan finansijski efekat.
Procenjena tržišna vrednost bačene hrane u EU iznosi oko 132 milijarde evra godišnje. To znači da novac koji domaćinstva troše na hranu koju na kraju ne pojedu, zajedno sa troškovima koji nastaju duž lanca proizvodnje i distribucije, predstavlja značajan ekonomski gubitak.
Istovremeno, gotovo 42 miliona ljudi u EU ne može sebi da priušti kvalitetan obrok svakog drugog dana, prema podacima koje navodi Evropska komisija.
Šta je EU uradila?
Tokom 2025. godine EU je napravila važan korak u borbi protiv bacanja hrane. Izmenjena Direktiva o otpadu uvela je obavezujuće ciljeve za smanjenje otpada od hrane do 2030. godine.
Države članice treba da smanje:
- 10% otpada od hrane u preradi i proizvodnji;
- 30% po stanovniku u maloprodaji, restoranima, ugostiteljstvu i domaćinstvima.
Ciljevi se računaju u odnosu na prosečnu količinu otpada iz perioda 2021-2023.
Evropski parlament je takođe insistirao na merama koje bi trebalo da olakšaju doniranje neprodate hrane koja je bezbedna za ljudsku ishranu. Države članice treba da preduzmu mere kako bi relevantni privredni subjekti olakšali sklapanje sporazuma sa bankama hrane i drugim organizacijama koje redistribuiraju hranu.
Šta možemo da uradimo kod kuće?
Smanjenje otpada od hrane ne mora da bude komplikovano. Nekoliko jednostavnih navika može da napravi razliku:
- napravite plan obroka pre kupovine;
- proverite frižider i ostavu pre odlaska u prodavnicu;
- kupujte količine koje zaista možete da potrošite;
- pravilno čuvajte namirnice;
- zamrznite hranu koju nećete uskoro koristiti;
- iskoristite ostatke hrane za novi obrok;
- nemojte odbacivati voće i povrće samo zato što ne izgleda savršeno;
- obratite pažnju na razliku između oznaka "najbolje upotrebiti do" i "upotrebiti do".
Na kraju, smanjenje otpada od hrane nije samo način da manje bacamo. To je način da uštedimo novac, sačuvamo resurse i smanjimo uticaj naše ishrane na životnu sredinu.
Koliko hrane se u vašem domaćinstvu baci tokom jedne nedelje i šta radite da to sprečite?
(M.A./EUpravo zato)
