Iako su električna vozila za većinu građana Srbije i dalje simbol budućnosti, činjenica je da je tranzicija ka elektromobilnosti već uveliko počela.
Međutim, da bi ta promena zaista zaživela u praksi, neophodan je ozbiljan pomak, kako u zakonodavstvu, tako i u razvoju infrastrukture.
Na konferenciji "Beogradski dani energije", održanoj u organizaciji Sekretarijata za energetiku, Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, predstavio je konkretne predloge koji bi mogli da ubrzaju prihvatanje električnih vozila u našoj zemlji.
Mere su, kako kaže, podeljene prema nivou odgovornosti, republičkom, gradskom i lokalnom.
Šta bi država trebalo da uradi?
Na nacionalnom nivou, ističe se potreba za brzom izgradnjom mreže punjača, uz uvođenje subvencija za njihovu instalaciju. Ćorović naglašava i važnost izmene zakonskih propisa iz oblasti energetike, kako bi se struja za punjenje automobila naplaćivala po stvarnoj potrošnji (po kilovat-satu), a ne po trajanju parkiranja.
Uz to, predlaže se veća finansijska podrška prilikom kupovine e-vozila, kao i uvođenje zelenih registarskih tablica, koje bi olakšale prepoznavanje i eventualno davale dodatne pogodnosti vlasnicima.
Takođe, podseća da će od 2035. u EU biti zabranjena prodaja novih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, te da bi i Srbija trebalo da zabrani uvoz najzagađujućih polovnjaka - standarda Euro 3 i Euro 4.
Uloga gradova i opština
Lokalne samouprave, a naročito Beograd, imaju veliki prostor za delovanje. Predlaže se da se uvedu subvencije za taksiste koji prelaze na električna vozila, ali i da se omogući "pozitivna diskriminacija" električnih taksija, kroz posebne punjače, prioritetna mesta na stajalištima i druge olakšice.
Beograd bi, takođe, mogao da postane primer zelene tranzicije ako bi vozni park u vlasništvu grada prešao na struju. Mogući su i nefinansijski podsticaji: vožnja žutom trakom, besplatan parking ili dozvola za ulazak u pešačke i dostavne zone isključivo za električna vozila.
Srbija kasni, ali nije kasno
Iako se u Srbiji tek nazire ozbiljnija elektrifikacija, Ćorović upozorava da vreme nije saveznik, ključni rokovi se približavaju, a nadležni ne pokazuju dovoljan stepen hitnosti.
Beograd bi, kaže, trebalo da se ugleda na gradove poput Osla, Kopenhagena, Amsterdama ili Ljubljane, koji su već duboko u "zelenoj" transformaciji.
Gde su punionice?
Prema najnovijim podacima, u Srbiji trenutno postoji svega osam javnih punionica za električne automobile, sa snagom od 22 do 50 kW. Dodatno, postoje i tri ultra brze stanice (do 175 kW), postavljene kod Beograda i Niša.
Ipak, planovi postoje.
JP Putevi Srbije i Ministarstvo građevinarstva sproveli su tender za izgradnju 16 „zelenih stanica", sa po pet do deset punjača, minimalne snage 150 kW, što je značajan korak napred.
Sistemski pristup
Popularizacija električnih vozila u Srbiji zahteva mnogo više od samih automobila -- potrebni su jasni zakoni, brza i dostupna infrastruktura, kao i motivišuće finansijske i logističke olakšice. Iako Srbija ima potencijal da uhvati priključak sa ostatkom Evrope, za to je potrebna koordinisana akcija na svim nivoima vlasti, i to odmah.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
