Finska gradi najveću toplotnu pumpu na svetu koja će grejati domaćinstva u Helsinkiju.
Toplotna pumpa vazduh-voda će pomoći da se dekarbonizuje gradski grejni sistem.
Opštinsko grejanje podrazumeva da se toplota generiše na centralizovanoj lokaciji i potom distribuira, često kroz mrežu podzemnih cevi, domaćinstvima i preduzećima.
Toplotne pumpe mogu da rade i na temperaturama od minus 20 stepeni, a napajaće ih struja iz obnovljivih izvora.
Elektrana, koju je naručila finska energetska kompanija "Helen Oy", bi trebalo da počne sa radom krajem 2026. godine.
"Helsinki ima ambiciozan cilj da postane karbonski neutralan do 2030. godine, a promena u našem grejnom sistemu je ključna u tome. Kada toplotna pumpa bude završena, značajno će se smanjiti emisije ugljen-dioksida što će nas približiti nultoj emisiji štetnih gasova. Osim toga, nova elektrana će najverovatnije stvoriti stabilnost cena za naše mušterije jer se proizvodnja može lako podesiti", rekao je jedan od čelnika kompanije Juhani Altonen.
"Helen Oy" je od države dobila i subvencije za ovaj energetski poduhvat.
Koliko domova u Finskoj će moći da greje ogromna toplotna pumpa?
Najveću toplotnu pumpu na svetu, koja radi po principu vazduh-voda, proizvodi nemačka kompanija "MAN Energy Solution".
Kako su saopštili, nova elektrana će koristiti dve ogromne toplotne pumpe i dva električna kotla od 50 MW što može da obezbedi grejanje za oko 30.000 domaćinstava u Helsinkiju. Time će se godišnje uštedeti 26.000 tona emisija ugljen-dioksida.
Rashladne mašine toplotu prebacuju sa jednog mesta na drugo, tako da toplotne pumpe mogu neometano da funkcionišu. Međutim, većina gasova koji se koriste su štetni po okolinu, a neki od njih EU pokušava da se otarasi.
Nemački proizvođač je kazao da koristi CO2 kao rashladni uređaj u ovoj toplotnoj pumpi što manje štetno nego da curi.
Grejanje domova obnovljivim izvorima energije
Oko 50 odsto energije koja se troši u EU se koristi za grejanje i hlađenje objekata, prema podacima Eurostata.
Više od 70 odsto te energije se crpi iz fosilnih goriva, uglavnom prirodnog gasa.
Prema izveštaju iz 2023. godine, Finska je predvodila listu zemalja koje se oslanjaju na metode grejanja koji su povoljniji po životnu sredinu - 41 odsto objekata je opremljen toplotnim pumpama.
Više od polovine energije, korišćene za hlađenje i grejanje tokom 2021. godine, dolazilo je iz obnovljivih izvora. Ipak, najveći deo čini biomasa.
Bilo je bojazni da bi Helsinki mogao ugalj i gas, koji se koriste za grejanje, da zameni biomasom poput drveta.
Zbog toga je pokrenuto takmičenje na kome se tražilo najbolje rešenje za dekarbonizaciju finskog grejnog sistema, a ponuđena nagrada je iznosila milion evra.
Tada se odustalo od biomase jer bi se stvorio veliki pritisak na šumarski sektor Finske.
(EUpravo zato/Euronews)
