Sledeće godine ili početkom 2026. visoko radioaktivno istrošeno nuklearno gorivo biće spakovano u vodonepropusne kanistere i deponovano u podlogu više od 400 metara ispod šuma jugozapadne Finske. Izdržljivi bakarni kanisteri biće izolovani, odvojeni od ljudi i držani pod zemljom hiljadama godina.
Projekat skladištenja otpada je nazvan Onkalo, što je finska reč za malu pećinu ili jamu. To je i naziv za skladište, koje se nalazi na vrhu tunela i nalazi se pored tri nuklearna reaktora na ostrvu Olkiluoto, koji se nalazi na oko 240 kilometara od Helsinkija.
Finska kompanija Posiva ima zadatak da se bavi konačnim odlaganjem istrošenog nuklearnog goriva u Onkalu, a ona je u zajedničkom vlasništvu nuklearne kompanije TVO i javnog preduzeća Fortum.
„U suštini, projekat Onkalo predstavlja postrojenje za kapsuliranje i deponiju istrošenog goriva. I to nije privremeno", rekao je Pasi Tuohima, šef komunikacija u kompaniji Posiva.
Tuohima navodi da je prvo geološko odlagalište ove vrste izazvalo veliko interesovanje industrijalaca širom sveta.
„Rešenjem za konačno odlaganje istrošenog goriva čini se da možemo zatvoriti održivi životni ciklus nuklearne energije", kazao je on.
Projekat Onkalo je podstakao debatu o tome da li neko može da garantuje dugoročnu bezbednost istrošenog nuklearnog otpada i u kojoj meri atomska energija treba da se koristi u borbi protiv klimatske krize.
Prema Svetskoj nuklearnoj asocijaciji, nuklearna energija trenutno obezbeđuje oko 9% svetske električne energije, a pošto je niskougljenična, zagovornici tvrde da nuklearna energija ima potencijal da igra značajnu ulogu u pomaganju zemljama da generišu električnu energiju, istovremeno smanjujući emisije i smanjujući njihovo oslanjanje na fosilna goriva.
S druge strane, neke ekološke grupe kažu da je nuklearna industrija skupa i štetna smetnja jeftinijim i čistijim alternativama.
„Radim i na odlaganju nuklearnog otpada i na nuklearnim nesrećama i iskusio sam najbolje i najgore od onoga što nuklearna industrija može da ponudi. Čista energija, jeftina energija, dobro osnovno opterećenje, ali video sam i lošu stranu, nesreće, stvaranje otpada i probleme koje imamo tamo. Imati zemlju koja sada pokazuje da zaista možete da skladištite ovaj veoma opasan otpad koji će biti ovde 100.000 i više godina u budućnosti, mislim da to pokazuje da se to može uraditi", rekao je Garet Lav, profesor radiohemije na Univerzitetu u Helsinkiju.
Najmanje deceniju ispred ostalih
Lav je opisao projekat Onkalo kao „veliku prekretnicu" i za Finsku i za međunarodnu industriju nuklearne energije.
„Kompanija Posiva je veoma korektno prodala ovo kao prvo na svetu. To će biti prvo skladište koje će uzimati istrošeno nuklearno gorivo i odlagati ga na, po mom mišljenju, veoma siguran i robustan način u budućnosti," naveo je on dodavši da će mnoge zemlje želeti da krenu stopama Finske kada je u pitanju geološko odlaganje istrošenog nuklearnog goriva.
"Ova nordijska zemlja je „najmanje deceniju" ispred susedne Švedske, sledeće zemlje koja će verovatno postići takav podvig", istakao je Lav.
Tako bi mogle i ostale zemlje
Projekat Onkalo je zasnovan na takozvanoj metodi KBS-3 koju je razvila Švedska kompanija za upravljanje nuklearnim gorivom i otpadom, koja radi na onome što bi moglo biti drugo konačno skladište u svetu.
KBS-3 je zasnovan na principu više barijera, gde nekoliko projektovanih barijera nastoji da osigura dugoročnu sigurnost istrošenog nuklearnog goriva. U praksi, to znači da ako jedna od barijera propadne, izolacija radioaktivnog otpada nije ugrožena.
Finski ministar klime Kai Mikkanen navodi de je ovo način da se pokaže da je tako mala nacija ponekad sposobna da reši jedan od možda 20 najvećih problema ili izazova čovečanstva.
„Kao što smo videli tokom proteklih 10 godina, čini se da je nuklearna energija neophodna na veoma važan način za zeleni dogovor u Evropi. Posebno što vidimo da Azija i SAD gledaju da se otarase proizvodnje fosilne struje", dodao je on.
Na pitanje da li se projekat Onkalo može posmatrati kao rešenje za održivost nuklearnog otpada, Mikenen je odgovorio da definitivno može.
„Siguran sam da većina finskog stanovništva, a takođe i veća populacija u blizini Onkala, posmatraju to na sličan način. Ljudi ovo zaista vide kao rešenje koje zamenjuje više štetne energije."
On je zaključio da ovaj projekat može poslužiti kao model za ceo svet.
(M.A./EUpravo zato/energijabalkana.net)
