Naučnici iz Edinburga su razvili kućni toplotni sistem koji energiju crpi iz najvažnijeg resursa na svetu - vode.
Toplotne pumpe voda-voda već postoje u svetu i energiju podzemnih voda pretvaraju u toplotu za grejanje objekata.
Međutim, novoosmišljena oprema može da koristi morsku, rečnu ili močvarnu vodu kako bi grejala radijatore i koristila se za tuširanje, primenjujući istu tehnologiju kao druge pumpe.
Univerzitet iz Edinburga testira projekat "SeaWarm" u stambenoj zajednici u blizini mosta Fort na ušću nekoliko reka, u Muzeju olova na jugozapadu zemlje i u komercijalnom plasteniku u Fajfu.
Još jedna jedinica bi trebalo da bude instalirana u Nort Berviku, a crpeće vodu takođe iz ušća. Svi sistemi koristiće vodu iz mora ili okolnih reka.
Toplota morske ili rečne vode se "hvata" glikolom, tečnošću koja se koristi u antifrizu, a potom se kompresuje u toplotnoj pumpi. Taj proces stvara dovoljne toplote da voda može da se zagreje za radijatore ili tuširanje. Kako putuje kroz pumpu, tečnost se ponovo hladi i ciklus se ponavlja.
Sličan princip se već upotrebljava u grejnim mrežama u Škotskoj: voda iz reke Klajd se koristi za grejanje objekta Kvins Kvej u Klajdbenku, nadomak Glazgova. Kanalizaciona voda napaja lokalne grejne sisteme, poput naselja Granton u Edinburgu ili Stirlinga.
Za razliku od većih jedinica, prototipi koje su osmislili hidrogeolozi sa Univerziteta u Edinburgu su dizajnirani da budu kompaktni, lako prenosivi i pogodni za upotrebu u domaćinstvima i manjim objektima, posebno u ruralnim i priobalnim područjima.
Zamišljeni su tako da pružaju drugi vid zelene energije, doduše manjeg obima, kako bi se zamenilo grejanje na gas ili naftu, što se smatra štetnijim. Velika Britanija je takođe jedna od evropskih zemalja koja želi da se otarasi zavisnosti od uglja. Međutim, trenutno u toj zemlji postoji oko 23 miliona gasnih kotlova i oko milion njih koji rade na naftu.
Naučnici kažu da je voda mnogo predvidljivija od spoljnog vazduha jer mora, jezera i reke uglavnom održavaju svoju konzistentnu temperaturu.
Dok toplotne pumpe koje se oslanjaju i na vazduh moraju više da rade u hladnim uslovima, škotski stručnjaci smatraju da njihova mašina može da koristi i zamrznutu vodu.
Svoj dizajn su nazvali "SeaWarm" i "RiverWarm".
Hidrogeolog Gas Frejzer-Haris priznaje da će njihov sistem biti skuplji prilikom kupovine i ugrađivanja, ali jeftiniji od toplotnih pumpi zemlja-voda.
"SeaWarm" sakuplja vodu u velikoj kružnoj kadi, koj amože da zadrži 3,7 kubnih metara tečnosti, što je dovoljno za 12 tuširanja/kupanja.
Unutar kade su i posebni delovi koji sadrže glikol koji toplotu vode šalje ka toplotnoj pumpi. Može da crpi vodu i sa 500 metara udaljenosti od objekta.
Jedinica može da se zakopa pod zemlju što didatno pomaže u održavanju konstantne temperature. Pruža od 350 do 400 odsto više toplote nego električna energija koja joj je potrebna za funlcionisanje.
Za početak, cilj je da se stare mornaričke barake i zatvor pretvore u pristupačne stambene jedinice, koje bi koristile ovaj sistem za pumpanje vode iz mora.
Muzej u Vanlokhedu, sa druge strane, koristi gravitaciju kako bi preneo vodu od reke do pumpe.
Prednosti toplotnih pumpi
Prednosti toplotnih pumpi su višestruke: smanjuju troškove grejanja/hlađenja, jednostavnije se održavaju, nisu štetne po okolinu i imaju nižu emisiju štetnih gasova, dugotrajnije su, au toplom periodu mogu da hlade i funkcionišu kao klima uređaji.
Samo 2022. godine je u Evropi ugrađeno oko tri miliona pumpi, posebno u Italiji.
One koriste energiju vazduha, zemlje i podzemnih voda kako bi hladile ili grejale naše objekte.
Grejanje i hlađenje korišćenjem toplotnih pumpi predstavljaju primarni pravac u svetu i Evropskoj Uniji, kako zbog skoka cena energenata, tako i zbog rastućeg trenda korišćenja obnovljivih izvora energije i težnje ka što većoj energetskoj efikasnosti.
(EUpravo zato/Guardian)
