![props.documentData.Authors[0].AdditionalInfo](https://staticeupravozato.mondo.rs/api/v3/images/402?ts=2024-04-01T11:59:58)
Kada se govori o zelenoj tranziciji Evropske unije, radi se o bloku država sa jednim od najambicioznijih ciljeva u ovoj oblasti. Čak i pre usvajanja Evropskog zelenog dogovora kao najvažnijeg programa u ovoj sferi, Unija je već beležila značajno smanjenje štetnih emisija.
Od početka 2000-ih do danas, ovaj blok država smanjio je svoje emisije CO2 za čak oko 30 odsto, dok su one celom u svetu porasle za identičan procenat. Veliku zaslugu za ovaj rezultat ima postepeno izbacivanje uglja iz upotrebe i sve veći udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije.
U septembru 2023. godine Evropski parlament je podržao novi cilj od 42,5 odsto obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije do 2030. godine. Ovaj ambiciozan cilj takođe je podržala i Evropska komisija u okviru svog REPowerEU plana. Pojedine države su daleko stigle u ovim ciljevima već danas, te je Švedska najviše koristila obnovljivu energiju tokom 2022. godine sa oko dve trećine bruto finalne potrošnje energije koja potiče upravo iz obnovljivih izvora. Finska je bila na drugom mestu sa blizu 50 odsto udela, a solidan rezultat zabeležile su i baltičke države, Danska i Portugal. Istočnoevropske države članice, ali i Holandija i Belgija, zabeležile su jedne od lošijih rezultata sa ispod 20 odsto udela, odnosno na niže od pola cilja Evropske unije do 2030.
Srbija i energetska tranzicija
Naravno, postavlja se pitanje gde je u tom celom procesu Srbija i koji su stavovi domaće javnosti oko zelene tranzicije naše zemlje. Ukoliko bi se gledala početna pozicija, kao i u većini bivših socijalističkih država, ekonomski razvoj imao je decenijama prioritet u odnosu na ekološki aspekt života. Srbija u tom smislu, kao i značajan broj država članica EU iz bivšeg socijalističkog bloka, u nasleđu ima visoku zavisnost od uglja u proizvodnji električne energije. Kada se radi o proizvodnji struje, termoelektrane na ugalj imaju natpolovični udeo, što ima i negativne posledice po kvalitet vazduha, iako su ukupne štetne emisije naše zemlje svakako u blagom padu.
U strukturi zagađenja u Srbiji na ubedljivom prvom mestu je ugalj, jer on trenutno generiše skoro ¾ ugljendioksida proizvedenog na našoj teritoriji. Postepeno izbacivanje uglja iz upotrebe i proširenje kapaciteta obnovljivih izvora se zato i postavilo kao prioritet u energetskoj tranziciji Srbije. Ministarstvo energetike i rudarstva najavilo je Srbija će za nekoliko godina izgraditi različite elektrane na obnovljive izvore ukupne snage 3 000 MW. Trenutni udeo obnovljivih izvora u Srbiji, koji čine preko četvrtine proizvodnje električne energije najviše čine hidroelektrane, ali i sve brži rastući udeo energije vetra i veoma mali udeo ostalih obnovljivih izvora.
Čak 58 odsto ispitanika bi instaliralo solarne panele na svom domu, ukoliko bi postojali finansijski preduslovi
Naša organizacija, Novi treći put, je zato u prvoj nedelji marta u svom terenskom istraživanju stavova građana o zelenoj tranziciji obradila i ovo pitanje. Istraživanje je sprovedeno od 1. do 10. marta na reprezentativnom uzorku od 1265 ispitanika sa teritorije cele Srbije, a jedan od ciljeva nam je bio da saznamo šta građani misle i o energetskoj tranziciji naše zemlje.
Kada se radi o spomenutom uglju, čak 64 odsto naših ispitanika navelo je da se slaže sa tezom da je potrebno postepeno smanjivati upotrebu uglja u proizvodnji električne energije. Tačno 19 odsto učesnika ankete navelo je da je protiv takve mere, a 17 odsto bilo je neodlučno.
Naše ispitanike upitali smo da li bi podržali postepeno izbacivanje uglja iz upotrebe, ako bi to donelo značajno čistiji vazduh, ali blago povećanje cene električne energije. U tom slučaju 34 odsto građana navelo je da bi sigurno podržalo takvu meru, 30 odsto verovatno, dok je sigurno ili verovatno protiv bilo oko 16 odsto učesnika ankete i 19 odsto bilo je neodlučno.
Alternativni održivi izvori energije
Takođe, želeli smo da saznamo i šta naši građani misle o alternativnim održivim izvorima energije i u koje od njih imaju najviše poverenja. U ovom trenutku najveći broj naših građana bi podržao energiju vetra sa 64 odsto njih koji kažu da je to dobro rešenje, kao i još 15 odsto njih koji navode da je to dobro rešenje, ali ima i neke negativne strane. Identičnu visoku popularnost imaju i solarni paneli, gde bi ih čak 58 odsto ispitanika instaliralo na svom domu, ukoliko bi postojali finansijski preduslovi, dok 31 odsto učesnika ankete to ne bi uradilo čak i da postoje finansijski preduslovi za takvu investiciju.
Solidnu popularnost zabeležila je i hidroenergija, gde za izgradnju novih velikih hidroelektrana 39 odsto građana smatra da je to dobro rešenje i još 22 odsto tvrdi da je to dobro rešenje, ali ima neke negativne strane. Mini hidroelektrane su se pokazale kao manje popularna alternativa sa samo 15 odsto anketiranih učesnika koji njih smatraju dobrim rešenjem i još 14 odsto koji ih smatraju dobrim rešenjem sa negativnim stranama, dok je tvrdih ili blažih protivnika u zbiru ima čak 48 odsto. Nuklearna energija se takođe pokazala kao nepopularno rešenje sa tek oko 14 odsto ukupne podrške u martu, ali sa skoro dupliranom podrškom već u našoj novoj junskoj anketi.
U ovom trenutku najveći broj naših građana bi podržao energiju vetra sa 64 odsto njih koji kažu da je to dobro rešenje
U tom smislu deluje da u Srbiji postoji podrška za zelenu tranziciju i postepeni prelazak ka održivijim rešenjima u energetskoj sferi, sa naročitom popularnošću vetra, solarnih panela i velikih hidroelektrana. Kada se radi o regionima gde postoji intenzivna eksploatacija uglja ili termoelektrane na ovaj energent (Obrenovac, Lazarevac, Despotovac, Kostolac…), naša istraživanja su pokazala da je podrška za takvu tranziciju dosta niža.
Međutim, na nivou ukupne populacije deluje da će se evropski trendovi preliti i na Srbiju, jer po generalnom raspoloženju i stavovima naši građani nisu u sferi energetske tranzicije previše različiti od građana Evropske unije i postoji solidna podrška za ovaj proces.
