Jednog dana se Dimčetu Ackovu smučio gradski život, pun stresa i zagađenja, pa se uputio u seoske krajeve Severne Makedonije kako bi promenio život iz korena.
Deset godina kasnije, Ackov je u potpunosti posvećen tome da obrazuje ljude o životu u prirodi.
Njegov dom je sačinjen od lokalnih i prirodnih materijala, a služi kao radionica i škola koje posećuju stotine znatiželjnika svake godine kako bi naučili tajne održivog načina života.
"Kada sam počeo ovako da živim, nisam imao nikakva znanja. Počeo sam da istražujem načine prirodne gradnje i saznao sam da su radionice za tako nešto prilično skupe", objasnio je Ackov koji je u blizini nekadašnjeg industrijskog grada Velesa napravio eko-selo. Veles je, inače, svojevremeno dobio neslavnu titulu jednog od najzagađenijih gradova na svetu.
"Obećao sam sebi da ću, ako naučim da gradim takve kuće, sa svima podeliti besplatno moja znanja", poručio je Dimče.
Ipak, put nije bio lak.
"Nisam znao ni šta je motika", rekao je Ackov.
Stvorio ekološko selo kod Velesa
Dimče je uvek mislio kako je nešto pogrešno u tome kako funkcionišemo u društvu i svetu. Živeo je kao i svi ostali, išao je na posao, u kafiće i nedeljne šetnje.
"Sada sam samo obični seljanin i čovek koji se nastanio u prirodi, sa željom da stvori ekološko selo i večnu šumu", objasnio je za Sloboden pečat.
Trud se isplatio, pa je sagradio kuću od zemlje u obliku košnice koja je prijatna zimi, a hladna leti. Poseduje sopstveni bunar, solarne panele, baštu sa povrćem i frižider od gline.
Ustaje u zoru, a prve trenutke dana provodi u miru i tišini, potom sluša duhovnu ili neku sličnu muziku, a onda doručkuje. Nakon što zalije baštu, nahrani Hira i Misi, dva psa koje je spasao sa ulice.
Tokom dana radi na gradnji nove kućice, a posle ručka odmara kraj reke Topolke koja protiče kroz eko-selo. Nakon bogatih celodnevnih aktivnosti, rano zaspi.
Iako mu je struja potrebna, energiju dobija zahvaljujući solarnim panelima, a vodom se snabdeva iz bunara.
Do dana današnjeg nije zažalio što je pobegao iz grada.
"Kada sam stupio na ovu zemlju, osetio sam energiju i video sam lepotu prirodnog sveta. Odlučio sam da ga zaštitim. Moj stav je da je tlo pod našim nogama sveto i živo i od toga zavisi da li ćemo imati budućnost", kazao je.
Kako je rekao, kuća od prirodnih materijala se gradi nekoliko meseci ukoliko se radi sa grupom ljudi. Ako ste sami, poput Dimčeta, onda će to duže trajati.
"Graditi kuću od gline zahteva zemljište koje sadrži glinu, a objekat može da se izgradi na svakom tlu osim peščanom", napomenuo je.
Poseduje i nekoliko životinja, uključujući i ovna, ali kaže da ih ne eksploatiše ni na koji način.
Dimče kaže da mu nikada nije dosadno zato što ima dosta posla, ali i snova.
"Jedna od mojih želja je da napravim večnu šumu. Makedonija je mala zemlja i ukoliko u njenom centru stvorimo šumu, uticaćemo na vazduh cele države. Moje eko-selo je u središtu zemlje i ima mogućnost da se proširi", istakao je.
Jedna mala promena mnogo znači
Kako bi raširio znanje koje je stekao, bio je domaćin više od 40 radionica u poslednjih osam godina.
"Nakon tog iskustva mnogi vide prirodu drugim očima, a onda više ne možete da je uništavate. Osećate da ste deo nje", poručio je Ackov, prenosi France24.
Prema njegovim rečima, treba prihvatiti "neugodnost" života u prirodi.
Cilj je da se ne čini ništa štetno, već da se krene od malih promena.
"Kada milion ljudi danas ne bi uzelo plastičnu kesu, to bi bila ogromna promena", kazao je.
Severna Makedonija inače bije veliku bitku sa zagađenjem, a među velikim problemima su i ilegalna seča drveća i nedekvatno rukovođenje otpadom.
Procenjuje se da u toj zemlji vlada najgore zagađenje vazduha u Evropi, a skoro dve trećine ljudi žive u oblastima sa najštetnijim česticama.
Ackov veruje da je vreme da se popravi šteta "koju smo ranije počinili".
"Mi smo sada poput malih potoka, ali ćemo se zajedno stopiti u jednu reku i napraviti velike promene. Veliki sam optimista inače ne bih ovako živeo", poručio je.
(EUpravo Zato/Sloboden pečat/France24)
