Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF Adria Srbija ima misiju da zaštiti divlji svet na našem području. Imajući u vidu potrebe, organizacija je fokusirana na zaštitu populacija nekih od najvažnijih svetskih vrsta.
Ova svetska organizacija skoro 60 godina pronalazi rešenja koja imaju za cilj da se zaštiti i spasi živopisan spektar živog sveta na našoj planeti primenom najbolje raspoložive nauke i uskim radom sa lokalnim zajednicama.
U našem regionu, zajedno sa partnerima, WWF Adria Srbija radi na razvijanju svesti o potrebi suživota ljudi i divljih životinja uz istovremeno održavanje dragocene ravnoteže.
Druga velika pretnja toj ravnoteži je kriminal povezan s divljim životinjama i organizacija se trudi da svim raspoloživim sredstvima to i zaustavi.
WWF teži da do 2030. godine bude uverena da se sa 30% svetske površine upravlja na način koji brine o biljnom i životinjskom svetu u zaštićenim područjima, kao što su nacionalni parkovi ili ona kojima upravljaju lokalne zajednice.
Organizacija radi sa vladinim agencijama, naučnicima i lokalnim stanovnicima kako bi povećala broj područja kojima se dobro upravlja.
Projekat WWF Adria Srbija
Svetska organizacija za zaštitu prirode se već duže vreme bavi divljim zverima u zemlji i regionu. Kako živimo u vremenu velikih klimatskih promena, njihov uticaj je ogroman na sva živa bića na planeti. Upravo iz tog razloga su susreti ljudi i divljih životinja sve češći.
Rešenje koje je WWF Adria Srbija osmislilo i realizovalo u okviru projekta "EU za zelenu agendu u Srbiji" je postavljanje električne ograde u Nacionalnom parku Tara i Specijalnom rezervatu prirode Uvac, kako bi se izbegli sukobi između ljudi i krupnih zveri poput medveda i vukova.
Ovo rešenje smanjuje broj slučajeva štete i nepoželjnog reagovanja lokalnog stanovništva koje ugrožava ove retke divlje životinje, kažu iz WWF Adria Srbija za EUpravo zato.
"Uravo iz tog razloga smo se uključili u ovakav tip projekta, kako bismo pokazali kako određeni vidovi preventivnih mera mogu uticati na smanjivanje ovakvih situacija. Dešavalo se i ranije da divlje životinje imaju bliske susrete sa ljudima, no međutim, poslednjih godina to je sve učestalije. Postoje mehanizmi za naknadu štete koji, moramo priznati, nisu dovoljno efektivni i na čijem ćemo poboljšanju takođe, raditi. Kako se u našem narodu kaže - bolje sprečiti nego lečiti - preventvne mere su najbolje rešenje za to. Od same edukacije pa sve do terenskih radova i ugradnje pastirica", pojašnjavaju aktivisti organizacije.
Kako kažu u WWF Adria Srbija, ovo je jedan mini grant od 15.000 eur za koji su dobili sredstva od UNDP-a i na taj iznos su dodali još toliko novca, kako bi ovaj projekat bio što efikasniji.
Realizacija je ukupno trajala šest meseci tako da je projektni tim bio vezan sve vreme trajanja projekta na ovim aktivnostima.
Koliko smo osvešćeni po pitanju očuvanja biodiverziteta?
Na pitanje EUpravo zato koliko smo kao nacija osvešćeni kada je u pitanju očuvanje biodiverziteta, odgovor WWF Adria Srbija nije baš optimističan.
"Kako idemo u korak sa vremenom i inovacijama, deluje da su ljudi sve dalje od prirode i da ne shvataju njenu pravu vrednost i funkciju. Biodiverzitet kao takav je u velikom problemu jer mnogobrojnim biljnim i životinjskim vrstama preti iščezavanje. WWF kao organizacija za zaštitu prirode se višedecenijski bori protiv ovog problema i konstantno ukazuje na ovu problematiku", navode oni.
Na svake dve godine WWF objavljuje Izveštaj o planeti Zemlji gde detaljno i analitički objašnjava situaciju na terenu.
Poslednji izveštaj iz 2022. godine pokazuje da je u zadnjih 50 godina prosečan pad populacije vrsta od čak 69% , što moramo priznati da je zaista zastrašujuće.
Kakva je situacija danas znaće se više kada u oktobru WWF predstavi novi Izveštaj.
Evropa i mi
Inače, iz ove organizacije kažu da i Evropa takođe ima sličnih problema kao i mi.
"No međutim ovaj problem se mora posmatrati iz više uglova. Geografska područja slična nama dosta su podložna negativnim uticajima a to je jako osetno jer je ovo područje izuzetno bogato biodiveriztetom. Pojedini zakoni koji su su implementirani u zemljama EU bi doprineli boljem upravljanju područjima od izuzetnog značaja, ali mislimo da opet ne bi ključno uticali na rešavanje aktuelnih problema", poručuju ovi istinski čuvari prirode.
Iz svega ovoga da se zaključiti da je ipak malo više do nas. Pomoć i podrška je potrebna svima, u svakom sektoru i oblasti, ali prve korake moramo načiniti sami.
Imajte to u vidu ukoliko želite da sačuvamo biodiverzitet Srbije , čuvajući biljni i životinjski svet.
(M.A./EUpravo zato)
