Pretopla voda na moru, zatvoren Akropolj i mnoge druge turističke znamenitosti zbog ogromnih vrućina, sve manje snega na planinama - da li se menja način na koji ćemo letovati zbog promene klime?
Već smo i sami primetili da su vremenske nepogode, pogotovo leti, sve češće i intenzivnije. Vrućina, posebno tokom noći, postala je nepodnošljiva, a čini se da će svako leto biti prožeto sve većim brojem tropskih dana.
Bilo da zamišljamo kristalno plavo more, divne peščane plaže, šetnju kroz neku evropsku prestonicu ili skijanje u Alpima, jedno je jasno: neizvesna je sudbina velikog broja najpopularnijih svetskih turističkih destinacija.
Menjamo godišnje odmore zbog vrućine
Bilo je leto 2023. kada je Kejti Pirsfild-Holms iz Safolka otputovala na grčko ostrvo Rodos sa mužem i dvoje dece.
Iako su mislili da će vreme provoditi na plaži i bazenu, to nije bilo moguće zbog ogromne vrućine.
"Čak i posle doručka, petominutna šetnja bi bila nepodnošljiva. Kada su izbili i požari, temperatura je prelazila 40 stepeni", rekla je za BBC.
Kako je istakla, to iskustvo je zauvek promenilo način na koji će sa porodicom ići na odmor.
Letnji toplotni talas 2023. godine zahvatio je veći deo Evrope, posebno zemlje oko Sredozemnog mora, uključujući Grčku, Italiju, Španiju, Tursku i Kipar. Temperature su u nekim regionima dostizale između 40 i 45 stepeni Celzijusa tokom dana.
Ukupno je registrovano više od 47.000 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom širom Evrope, prema podacima Instituta za globalno zdravlje u Barseloni (ISGlobal).
Prošle godine su takođe zabeleženi višestruki toplotni talasi širom Evrope, uključujući i prvo merenje temperature od 40 stepeni u Velikoj Britaniji. Prema ISGlobalu, tada je više od 68.000 ljudi preminulo na evropskom kontinentu.
Uz ovu promenu letnjih vremenskih prilika dolaze i druge izmene. Ukupno, 81% Evropljana izjavilo je da su prilagodili svoje planove za odmor zbog faktora povezanih sa klimatskim promenama, prema izveštaju Evropske komisije za turizam (ETC) objavljenom u aprilu. Skoro trećina ispitanika je izjavila da bira destinacije u kojima vlada umerenija klima.
Pirsfild-Holms se vratila u Grčku nakon napornog letovanja 2023. godine, ali je ovoga puta izabrala maj ili oktobar.
Ostrvske destinacije tonu
Mnogi bi želeli da hladnu i sumornu zimu lakše prebrode odlaskom u neku tropsku zemlju kako bi uživali u tirkiznoj vodi, šetnji po pesku i sunčanju. Međutim, ostrva su posebno ranjiva zbog klimatskih promena.
Uzmimo Maldive kao primer. Pošto se uzdiže svega 1,3 metra iznad nivoa mora, rizik od plavljenja ostrva je veliki, ali to se ne odnosi samo na Maldive već i na Kiribate i Maršalska ostrva u Pacifiku. Nivo mora raste, a kako se situacija bude pogoršavala, lokalni meštani će biti primorani da potraže novi dom.
Takođe, snažne tropske oluje pojačavaju problem.
Ostrvske zemlje se na različite načine bore da zaštite obale i plaže, uključujući gradnju priobalnih zidova i drugih zaštitnih struktura, sadnju biljaka ili dodavanje peska na teritorije koje su podložne erozijama.
Iako su potpuno okružena vodom, ova ostrva imaju veliki nedostatak pijaće vode. Ostrva poput Barbadosa, Malte i Bahama oslanjaju se na sakupljanje kišnice i podzemne rezerve vode, ali to je prilično nepouzdano zbog promena u obrascima padavina i rasta temperatura. Na Barbadosu su suše postale učestalije, što dovodi do restrikcija u snabdevanju vodom na vrhuncu turističke sezone.
Rešenje bi moglo da bude u postrojenjima za desalinizaciju, prikupljanju kišnice, preradi voda, ali i primeni tehnologija koje su fokusirane na očuvanje voda, kako u turizmu tako i u domaćinstvima.
Sve kraće sezone skijanja
Ako ste među onima koji vole svež planinski vazduh i uzbuđenje koje donosi skijanje, verovatno ste već primetili nešto zabrinjavajuće: zimska čarolija je sve manja.
Globalno zagrevanje pogađa čak i najpoznatija zimska odredišta. Kako temperature rastu, sezone skijanja su kraće, a odmarališta koja zavise od pouzdanih snežnih padavina nalaze se u sve težem položaju.
Švajcarski Alpi su u poslednjih 50 godina izgubili više od mesec dana snežne sezone, a glečeri su od 2000. godine izgubili oko 40% svog obima. Skijaški centri, koji su decenijama dočekivali skijaše i snoubordere tokom cele zime, sada se suočavaju sa manjkom snega i višim temperaturama.
Manje snega i blaže zime znače i manji broj posetilaca, a skijališta su pod ozbiljnim finansijskim pritiskom.
Možda ćemo morati da prihvatimo činjenicu da skijaške sezone, kakve smo nekada poznavali, možda više neće biti iste i to uskoro.
Mnoga skijališta u Evropi su zbog toga bila primorana da posetiocima ponude aktivnosti na veštačkom snegu.
Boravak u prirodi - a šta je sa požarima i gubitkom ekosistema?
Rastuće temperature i dugotrajni sušni periodi doveli su do toga da su šumski požari češći i intenzivniji, što predstavlja pretnju po turističke destinacije koje se hvale prirodnim lepotama. Regioni koji zavise od prirodnog okruženja suočavaju se sa značajnim ekološkim i ekonomskim rizicima.
"Šumski požari su uništili milione hektara šuma, nanoseći ogromnu štetu ekosistemima i divljem svetu. U Australiji, požari iz 2020. godine usmrtili su gotovo 3 milijarde životinja, dok se Kalifornija već više od decenije bori sa sve razornijim požarima. U Evropi, zemlje poput Španije i Portugala sada svake godine doživljavaju šumske požare koji pustoše šume ključne za njihov turizam zasnovan na prirodi", navodi se na sajtu Greenly.
Sve veća pojava ovih požara povećava troškove za lokalne ekonomije koje zavise od ekoturizma, dovodeći u pitanje opstanak ekosistema i egzistenciju ljudi koji od njih žive.
Kulturne destinacije na udaru klimatskih promena
Iako je u kontekstu klimatskih promena najviše pažnje posvećeno prirodnim pejzažima, kulturne destinacije, uključujući istorijske gradove, lokalitete svetske baštine i znamenite spomenike, takođe se suočavaju se nizom pretnji. Porast temperatura, ekstremni vremenski uslovi i podizanje nivoa mora ostavljaju ozbiljne posledice po arhitektonski integritet i kulturno nasleđe gradova i znamenitosti širom sveta.
Venecija tu zauzima posebno mesto, ali možemo pomenuti i Nju Orleans, grad koji je već ranjiv na tropske ciklone i uragane. Zbog porasta nivoa mora i sleganja tla, ugrožen je njegov istorijski Francuski kvart kao i drugi važni lokaliteti. Delovi grada tonu i do 5 cm godišnje, što dodatno otežava zaštitu od budućih oluja.
U međuvremenu, Bangkok brzo tone zbog prekomernog crpljenja podzemnih voda. Prema podacima Svetske banke, do 40% grada moglo bi biti poplavljeno do 2030. godine usled podizanja nivoa mora i poplava tokom sezone monsuna.
Pored ovih gradova, brojne arheološke znamenitosti širom sveta takođe trpe. Ekstremni vremenski uslovi poput poplava, suša i dezertifikacije ubrzavaju propadanje ovih nezamenjivih struktura.
Rizortovi se prilagođavaju
Već sada postoje neki mali znaci koji ukazuju na to da sve više ljudi putuje van tradicionalnog špica sezone. Ukupno, 8% manje ljudi planira da putuje na Mediteran ovog leta u poređenju sa prošlom godinom, saopštila je Teodora Marinska, operativna direktorka Evropske turističke komisije (ETC).
U međuvremenu, izgleda da sve više ljudi posećuje Mediteran van uobičajenih meseci: Grčka je zabeležila porast prolećnog turizma od 20% u 2024. u odnosu na isti period 2023. godine, prenela je Narodna banka Grčke.
Broj turista u Španiji je premašio 10 miliona u januaru i februaru 2025. godine, što je skoro 20% više u odnosu na nivoe iz 2019. godine.
Marinska smatra da to pomaže lokalnim ekonomijama, umesto da ih optereti.
"Turističke organizacije već dugo ulažu u borbu protiv sezonalnosti - ne samo zbog prekomernog turizma, već i što je mnogo održivije da hoteli rade cele godine, a radna mesta su onda stabilnija", dodaje ona.
Od letovanja kod kuće do leta u Skandinaviji
Sve ovo bi moglo da dovede do novih obrazaca ponašanja kada su u pitanju godišnji odmori.
Na primer, letovanja kod kuće (tzv. "staycation") mogla bi da budu još popularnija. Više od polovine britanskih putnika izjavilo je da će verovatno letovati u zemlji, a ne u inostranstvu iz klimatskih razloga, prema istraživanju kompanije "Mintel" iz 2024. godine. Oko 28% njih navelo je da ih toplije britanske temperature podstiču da ostanu u zemlji.
Ostaje da se vidi jeste kako će se to odraziti na cene. Ako više ljudi odluči da ostane u Velikoj Britaniji, a istovremeno i drugi nastave da dolaze jer im je tamošnja klima privlačnija, veća potražnja mogla bi izazove rast cena.
Stručnjaci takođe primećuju porast interesovanja za manje tradicionalne destinacije u Evropi kada je reč o letnjim odmorima - Island, Norveška i Finska.
Školski raspusti velika kočnica
Iako mnogi stručnjaci predviđaju promenu načina putovanja, čini se da se to još uvek ne dešava u velikim razmerama, a postoje i određena ograničenja.
Određene grupe, poput penzionera ili onih bez male dece, mogu da budu fleksibilnije, ali to nije slučaj s porodicama sa decom školskog uzrasta.
Mnogi za sada nisu spremni da zbog promene klime drastično menjaju svoja putovanja, ali ako se ponovi nekoliko veoma vrelih leta zaredom, promene su neizbežne.
(EUpravo zato/BBC/Greenly.earth)
