Čak 15% zaposlenih u Evropskoj uniji, što je oko 42 miliona ljudi, nije moglo da priušti nedelju dana odmora van kuće tokom 2023. godine, pokazuje analiza Euronews Business.
Iako se ovaj procenat na prvi pogled ne čini dramatičnim, brojka ukazuje na sve dublji problem nemogućnosti odlaska na odmor sa porodicom.
Prema podacima Eurostata koje je objavila Evropska konfederacija sindikata (ETUC), više od pet miliona zaposlenih u svakoj od četiri najveće ekonomije EU - Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Italiji, nije moglo da ode na letovanje.
"Odmor sa porodicom ili prijateljima važan je za mentalno i fizičko zdravlje i treba da predstavlja osnovni deo evropskog društvenog ugovora", poručila je generalna sekretarka ETUC-a, Ester Linč.
Siromaštvo u odmoru raste treću godinu zaredom
Broj zaposlenih koji ne mogu da priušte odmor u porastu je već treću godinu uzastopno.
Godine 2022. taj broj iznosio je 40,5 miliona, da bi 2023. dostigao 41,5 miliona, što je rast od preko milion ljudi za samo godinu dana.
ETUC navodi da su uzroci ovakvog trenda u rastućoj ekonomskoj nejednakosti, porastu cena smeštaja, prevoza i hrane, ali i u padu kupovne moći i špekulacijama na tržištu.
Ogromne razlike između Istoka i Zapada
Podaci pokazuju izražene razlike u pristupačnosti odmora između zemalja istočne/južne i zapadne/severne Evrope.
Najteža situacija je u Rumuniji, gde čak 32% radnika ne može da priušti nedelju dana odmora. Slede Mađarska (26%), Bugarska (24%), Portugal i Kipar (po 23%) i Slovačka (22%).
S druge strane, u nordijskim zemljama (Finska, Švedska, Danska), kao i u Holandiji, Luksemburgu i Sloveniji, procenat radnika koji ne mogu da priušte odmor kreće se između 5 i 7%.
U Češkoj, Austriji i Belgiji, ovaj procenat iznosi 10% ili manje.
Čak i najjače ekonomije nisu imune
Četiri najveće ekonomije EU takođe beleže zabrinjavajuće brojke: u Italiji čak 6,2 miliona radnika nije moglo da priušti odmor, u Nemačkoj 5,8 miliona, u Španiji 5,6 miliona, a u Francuskoj 5,1 milion.
U Rumuniji i Poljskoj, više od 3,5 miliona radnika nije imalo sredstava za odmor, dok je taj broj u Mađarskoj i Portugalu bio preko 1,5 miliona.
Čak i u razvijenim zemljama poput Austrije i Holandije, više od 550.000 zaposlenih nije moglo da ode na odmor.
"Nakon cele godine rada, najmanje što ljudi zaslužuju jeste da sebi mogu da priušte odmor. On ne sme da postane luksuz za privilegovane", poručila je Linč, dodajući da ovi podaci ukazuju na "krizu kvalitetnih poslova" u Evropi i urušavanje socijalnog ugovora zbog rastuće nejednakosti.
Povezanost sa primanjima - ali ne uvek
Postoji umereno jaka negativna korelacija između prosečnih plata i nemogućnosti da se priušti odmor, što su prihodi viši, manji je procenat onih koji ne mogu da putuju. Ipak, u nekim zemljama ta veza nije tako izražena.
Na primer, Irska je 2023. imala jednu od najviših neto plata u EU (43.897 evra), ali je siromaštvo po pitanju odmora i dalje bilo relativno visoko.
Suprotno tome, Slovenija beleži nizak procenat radnika koji ne mogu da putuju, iako ima slična primanja kao zemlje sa znatno višim stopama siromaštva u odmoru.
Radnici i opšta populacija - jaka veza
Analiza Euronews Business pokazuje snažnu vezu po ovom pitanju kod radnika (15-64 godine) i šire populacije (16+ godina).
U proseku, dvostruko više ljudi iz ukupne populacije ne može da priušti odmor u poređenju sa zaposlenima.
Tako je 2023. godine čak 60% ukupnog stanovništva Rumunije bilo u toj situaciji, dok je u Luksemburgu taj procenat bio svega 11%. Prosečan nivo za celu EU iznosio je 29%.
Stručnjaci ističu da je ključna razlika u snazi nacionalnih ekonomija i nivou raspoloživog dohotka koji direktno utiče na mogućnost građana da putuju.
ETUC poziva vlade članica EU da u potpunosti sprovedu Direktivu o minimalnim platama i apeluje na Evropsku komisiju da predstojeći Paket za kvalitetna radna mesta uključi zakonske mehanizme za smanjenje nejednakosti - uz uslov da poštovanje kolektivnog pregovaranja bude preduslov za pristup javnim ugovorima.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
