Toplotni talasi ne pogađaju samo zdravlje ljudi, već značajno utiču i na ekonomsku aktivnost, upozorava jedan od ekonomista Evropske centralne banke (ECB), Majls Parker.
Primer iz 2003. godine pokazuje da je tadašnji letnji toplotni talas odneo oko 70.000 života u Evropi, dok je ovogodišnji u junu izazvao oko 30 smrtnih slučajeva samo u Frankfurtu.
Nedavna istraživanja otkrivaju da godišnje više ljudi umire zbog ekstremnih vrućina nego od prirodnih katastrofa poput poplava, zemljotresa ili uragana.
Pored ljudskih gubitaka, toplotni talasi smanjuju ekonomsku aktivnost i podižu cene hrane, a uticaj zavisi i od godišnjeg doba u kojem se javljaju.
Kada toplotni talasi pomažu, a kada štete ekonomiji
Toplotni talasi u proleće, jesen i zimu mogu imati pozitivan efekat, podstiču građevinarstvo, rast useva i veći boravak ljudi u restoranima na otvorenom.
Međutim, letnji talasi, kada su temperature već visoke, uglavnom usporavaju ekonomiju jer otežavaju rad napolju.
Studija ECB-a pokazuje da letnji toplotni talasi smanjuju regionalnu proizvodnju za oko 1%, a taj pad može trajati i po dve godine, čak se i produbljujući na oko 1,5%.
Tradicionalna ideja da će posle ovakvih poremećaja uslediti brzi oporavak pokazuje se netačnom, a proizvodnja može ostati smanjena i nekoliko godina.
Uticaj na poljoprivredu i usluge
Toplotni talasi vode ka slabijim prinosima u poljoprivredi, naročito u bliskoj budućnosti. Sektor usluga takođe beleži pad aktivnosti na srednji rok. Ulaganja u adaptaciju, poput klimatizacije, rastu, ali su manje produktivna od ulaganja u nove tehnologije, što predstavlja svojevrsni oportunitetni trošak za ekonomiju.
Rast cena hrane i inflacioni pritisci
Toplotni talasi doprinose rastu cena hrane, što je centralna banka zabrinjavajući faktor zbog inflacije. Na primer, ekstremne vrućine 2022. godine podigle su cene hrane u Evropi za oko 0,7%. Poslednjih godina, cene maslinovog ulja, kakaa i kafe znatno su porasle zbog klimatskih uslova.
Međutim, ukupni uticaj na inflaciju nije jednostavan, jer toplotni talasi nisu samo negativni šokovi ponude -- oni mogu uticati i na smanjenje potražnje, pa se efekti na cene razlikuju.
Zašto su toplotni talasi opasniji u toplijim regionima?
Najveći pad proizvodnje beleži se u toplijim područjima, gde dodatni toplotni talasi prelaze pragove koje ljudi mogu podneti u svakodnevnom radu i životu. U takvim uslovima, jednostavno je previše vruće za efikasan rad.
Trenutne politike klimatskih promena ne vode ka ostvarivanju cilja Pariskog sporazuma od 1,5 stepeni, već predviđaju rast temperatura i do 3 stepena do kraja veka.
To znači da će letnje temperature porasti i do 6 stepeni, što će pojačati negativne posledice po ekonomiju.
Toplotni talasi će u budućnosti verovatno imati još snažniji uticaj na ekonomiju i cene nego do sada. Zato, kako ističe Parker, treba iskoristiti leto koje imamo sada jer će uskoro biti jedno od najhladnijih u našim životima.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
