Region Zapadnog Balkana suočava se s teškom sušom nakon što je toplotni talas pogodio ovu oblast, poremetivši svakodnevni život i izazvavši probleme u poljoprivredi i proizvodnji električne energije.
Temperature su u četvrtak u centralnoj Albaniji dostigle 40 stepeni, a meteorolozi upozoravaju da do septembra neće biti značajnih padavina. Reke su gotovo presušile zbog nedostatka padavina tokom zime i proleća. Visoke temperature naterale su albanske vlasti da pomognu poljoprivredi uvođenjem sistema za navodnjavanje. Projekat kojim se voda iz severne reke Mat koristi za navodnjavanje oko 4.000 hektara (9.885 hektara) poljoprivrednog zemljišta završen je u utorak.
Suša je negativno uticala i na proizvodnju struje u Albaniji, koja se uglavnom oslanja na hidroelektrane na severu zemlje. Nacionalna energetska korporacija potrošila je do sada 60 miliona evra (70 miliona dolara) na uvoz električne energije u prvoj polovini ove godine.
Manji gradovi i sela širom Srbije takođe se suočavaju s restrikcijama u snabdevanju pijaćom vodom. Državni meteorološki institut Srbije upozorio je da ekstremna vrućina izaziva sušu koja pogađa useve, dok su nivoi reka i jezera znatno opali.
Nedostatak padavina i visoke temperature doveli su do alarmantnog pada vlage u zemljištu i opasno niskih vodostaja na rekama, upozorava RHMZ. Srbija se suočava s jednim od najsušnijih perioda u poslednjim godinama, što ozbiljno ugrožava poljoprivredu i vodene ekosisteme
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je da Srbiju pogađa ekstremna suša. Nedostatak padavina i visoke temperature tokom juna doveli su do smanjene vlage u zemljištu, čime su već ugroženi usevi poput kukuruza, soje i šećerne repe. Očekuje se nastavak veoma toplog i sušnog vremena, što bi moglo značajno smanjiti prinose poljoprivrednih kultura. Vodostaji Dunava, Save i Tise kreću se ispod niskih plovidbenih nivoa.
Na pojedinim rekama, poput Kolubare i Morave, proticaji su blizu biološkog minimuma. U narednim danima prognozira se intenziviranje toplotnog talasa. RHMZ upozorava i na ekstremno visoke rizike od požara zbog isušenog tla, sunčanog vremena i produženog perioda bez kiše.
U Prištini je zbog nestašice vode zatvoren otvoreni bazen koji se leti koristi za rashlađivanje. Bazen u parku Germia, na periferiji grada, izgrađen je kasnih 1980-ih kao rekreativni centar i smatra se jednim od najvećih na kontinentu. Prošle godine u ovo vreme, bazen je dnevno posećivalo između 4.000 i 5.000 ljudi.
Ranijih godina, bazen se punio za šest dana, ali će ove godine zbog suše to trajati više od tri nedelje, rekao je upravnik Bardh Krasnići.
U Bosni, temperature su u južnom gradu Mostaru u četvrtak dostigle 41 stepen, a ulice su bile gotovo potpuno prazne zbog nesnosne vrućine.
Visoke temperature, rekordno nizak nivo padavina i isušeni vodotokovi već sada su uništili hiljade hektara useva širom zemlje – od ravnica Semberije i Posavine do hercegovačkih vinograda i voćnjaka u srednjoj Bosni, prenose lokalni mediji.
Poljoprivrednici su prvi na udaru, "kukuruz se suši pre žetve, prinosi voća prepolovljeni su u odnosu na prošlu godinu, a plastenička proizvodnja trpi ogromne gubitke zbog nestašica vode".
Iz entitetskih i državnih institucija dolazi malo ili nimalo konkretnih informacija o merama pomoći, planovima navodnjavanja, interventnim fondovima ili strateškoj podršci najpogođenijim regijama.
Kako se region bori protiv klimatskih promena?
Od usvajanja klimatskih strategija i zakona do investicije u obnovljive izvore energije, region se "bori" protiv klimatskih promena na različite načine.
Većina zemalja Zapadnog Balkana usvojilo je nacionalne klimatske strategije, planove za energetsku tranziciju i zakone o klimatskim promenama, usklađujući u svoje propise sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan (inicijativom EU), koja je deo evropskog Zelenog dogovora.
Poseban fokus stavljen je na investiranje u obnovljive izvore energije. Povećava se broj solarnih i vetroelektrana, posebno u Albaniji i Severnoj Makedoniji. Srbija planira zatvaranje termoelektrana na ugalj, ali proces je spor.
Region dobija i međunarodnu podršku kroz fondove kao što su Zeleni klimatski fond (GCF), EU IPA fondovi, Energijska zajednica Jugoistočne Evrope, ali i kroz strane investicije u energetske projekte i infrastrukturu. Postoji i pokušaj regionalne koordinacije kroz inicijative poput Zelene agende za Zapadni Balkan (usvojena u Sofiji 2020.), Berlinskog procesa i Energetske zajednice (Energy Community)
Ogromne vrućine širom sveta
Veliki toplotni talasi koji su zahvatili jug Evrope podigli su temperature iznad 40 stepeni u zemljama poput Italije, Španije i Grčke, dok su lokalne vlasti izdale nova upozorenja zbog opasnosti od požara.
Dve trećine teritorije Portugalije bilo je u nedelju pod "visokim stepenom pripravnosti" zbog ekstremnih vrućina i opasnosti od požara, dok se u Lisabonu očekivalo da temperature dostignu i 42 stepena.
U Italiji je nekoliko regiona, Lacio, Toskana, Kalabrija, Pulja i Umbrija, planiralo je da zabrani određene aktivnosti na otvorenom u najtoplijem delu dana. Italijanski sindikati su pozvali vlasti da ove mere proširi na nacionalnom nivou. U nedelju je Ministarstvo zdravlja Italije stavilo 21 grad pod najviši stepen upozorenja zbog vrućine, uključujući i popularne turističke destinacije poput Rima, Milana i Napulja.
U Španiji su se lokalci i turisti tokom vikenda borili da se rashlade, dok su temperature u Sevilji i drugim delovima južne i centralne Španije dostizale i 42. podeok.
Grčka je ponovo bila u stanju visoke pripravnosti zbog rizika od požara usled ekstremnih vremenskih uslova. Veliki požar izbio je južno od Atine u četvrtak, zbog čega su stanovnici evakuisani, a putevi u blizini antičkog hrama posvećenog Posejdonu su zatvoreni. Grčke vlasti su na teren uputile 130 vatrogasaca, 12 aviona i 12 helikoptera, dok je policija evakuisala 40 ljudi.
(EUpravo zato.rs)
