Kombinacija natprosečnih padavina i visokih temperatura u regionima gde se uzgaja kafa izazvala je ozbiljne probleme za farmere tokom 2024. godine. Kao rezultat toga, kafa je zabeležila jedan od najvećih skokova cena – čak 103 odsto u poslednjih 12 meseci.
Naučnici su potvrdili da je 2024. godina bila najtoplija zabeležena do sada, a taj trend se nastavlja i u prvim mesecima 2025. Ekstremni vremenski uslovi postaju sve češći i razorniji, što dodatno ugrožava proizvodnju kafe. Analize konsultantske firme Inverto pokazuju da će cene hrane ostati nestabilne i ove godine zbog stalnih vremenskih udara na useve.
Teške posledice za farmere
Izveštaj organizacije Christian Aid iz 2023. godine upozorava da bi svet mogao morati da se odrekne svoje zavisnosti od kafe kako globalno zagrevanje bude napredovalo. Osim što cene rastu, menja se i kvalitet i dostupnost kafe, što ima posledice i na industrije koje zavise od nje, poput kafića širom Evrope.
Najveće posledice trpe farmeri u zemljama poput Brazila, Etiopije i Vijetnama, gde mnogi zavise od uzgoja kafe za svoj opstanak.
"Mali proizvođači kafe žive na prvoj liniji klimatske krize, iako su najmanje doprineli globalnom zagrevanju", ističe Patrik Vot, izvršni direktor Christian Aid.
Kako klimatske promene uništavaju plantaže kafe?
Povećanje temperatura, nepredvidive kiše, bolesti biljaka, suše i klizišta sve više ugrožavaju plantaže kafe.
"Naša iskustva pokazuju da u godinama kada je kišna sezona slaba ili nepostojeća, cvetanje kafe bude katastrofalno loše", kaže Makson Ng’ambi, direktor Mzuzu Coffee Cooperative iz Malavija. "Nažalost, ovakve situacije sada se često ponavljaju".
Zbog sve češćih prirodnih katastrofa, proizvođači kafe i drugi farmeri postaju sve ranjiviji. Prošle godine su ekstremne vrućine u istočnoj Aziji podigle cene pirinča u Japanu i povrća u Kini, a sličan scenario pogađa i tržište kafe.
Ovo posebno pogađa zemlje u razvoju, gde farmeri često dobijaju male nadoknade za svoje proizvode, dok posledice klimatskih promena osećaju najintenzivnije.
"Uticaj klimatskih promena na proizvodnju kafe je očigledan, a to se vidi i kroz visoku stopu širenja rđe na listovima kafe", kaže Jitna Tekalign, menadžer Christian Aid za Etiopiju.
Prema njihovim proračunima, površine pogodne za uzgoj kafe smanjiće se za čak 54,5 odsto, čak i ako globalno zagrevanje ostane u okvirima Pariskog sporazuma (porast temperature do 1,5-2°C u odnosu na predindustrijski period).
Brazilska i vijetnamska proizvodnja – koje zajedno snabdevaju više od polovine kafe u Velikoj Britaniji – među najviše su pogođenima.
Da li je i sama proizvodnja kafe deo problema?
Pored toga što je pogođena klimatskim promenama, industrija kafe doprinosi globalnom zagrevanju. Istraživanja University College London (UCL) pokazuju da proizvodnja jednog kilograma kafe generiše emisiju gasova ekvivalentnu 15,33 kg ugljen-dioksida.
Promena načina na koji se kafa uzgaja, transportuje i konzumira mogla bi značajno smanjiti njen ekološki otisak. Istovremeno, kompanije će morati da prilagode način nabavke proizvoda zbog sve većih problema u lancima snabdevanja.
"Proizvođači hrane i trgovci moraju diverzifikovati svoje lance nabavke kako bi smanjili zavisnost od jednog regiona pogođenog propadanjem useva", kaže Katarina Erfort iz Inverto.
Hoće li šoljica kafe postati luksuz?
Kako rast temperatura sve više utiče na cenu kafe, Makson Ng’ambi smatra da bi taj trošak trebalo da se prenese na potrošače.
"Globalne cene kafe bi trebalo da uzmu u obzir sve veći trud koji farmeri ulažu u održavanje plantaža i rastuće troškove proizvodnje", kaže on.
"Ako se ovo ne prepozna i ne odrazi na cenu, mnogi proizvođači će jednostavno napustiti uzgoj kafe."
A ako se to dogodi, cena kafe mogla bi još više da skoči.
Samo u Velikoj Britaniji se dnevno popije 98 miliona šoljica kafe – dovoljno da se napuni više od devet olimpijskih bazena, procenjuje Christian Aid. Industrija kafe podržava i preko 210.000 radnih mesta u zemlji.
Kako pomoći proizvođačima kafe?
U svom izveštaju, Christian Aid je pozvao britansku vladu da poveća finansiranje za borbu protiv klimatskih promena i otpiše "nepravedne" dugove zemljama u razvoju.
"Kako bismo rešili osnovne uzroke problema, Velika Britanija i druge bogate zemlje moraju da ispune svoja obećanja i pruže podršku farmerima u siromašnijim zemljama da uzgajaju otpornije useve i diversifikuju svoje izvore prihoda", ističe Patrik Vot.
Prema anketi sprovedenoj za potrebe izveštaja, skoro 70 odsto britanskih građana smatra da bi vlada trebalo da preduzme više mera kako bi umanjila uticaj klimatskih promena na lanac snabdevanja hranom.
Prošle nedelje, Nacionalna komisija za pripravnost Velike Britanije (NPC) upozorila je da zemlja nije spremna za rizike koji ugrožavaju snabdevanje hranom, pri čemu su ekstremni vremenski uslovi jedan od ključnih faktora.
"Neophodno je i direktno finansiranje koje bi koristilo malim proizvođačima kafe, poput pristupa kreditima s niskim kamatama, koji im trenutno nisu dostupni", kaže Ng’ambi.
Ako se ništa ne preduzme, upozorava, "možemo zaboraviti na kafu u godinama koje dolaze".
(EUpravo zato/Euronews)
