Iako se serija meseci sa rekordno visokim globalnim temperaturama završila, Evropa je u julu bila suočena sa ekstremnim vrućinama, razornim poplavama i rasprostranjenim požarima.
Prema najnovijim podacima evropske službe Kopernikus za klimatske promene (C3S), ovaj jul je bio treći najtopliji na svetu otkad se vodi evidencija. Bio je za 0,27°C hladniji od najtoplijeg jula 2023. godine i za 0,23°C hladniji od jula 2024, koji se nalazi na drugom mestu. Temperatura je u proseku bila 1,25°C viša u odnosu na predindustrijski period (1850–1900), a jul je bio tek četvrti mesec u poslednje dve godine koji nije prešao granicu od 1,5°C iznad tog proseka.
Direktor C3S-a Karlo Buontempo rekao je da je "posle dve godine od najtoplijeg jula, niz rekorda konačno prekinut, ali samo za sada".
"To ne znači da je klimatska kriza prestala. U julu smo nastavili da svedočimo posledicama zagrevanja planete kroz ekstremne vrućine i poplave. Ako brzo ne stabilizujemo koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, možemo očekivati ne samo nove temperaturne rekorde, već i sve teže posledice, i moramo biti spremni na to", dodaje on.
Rekordne temperature u pojedinim delovima Evrope
Jul je bio četvrti najtopliji mesec u Evropi otkad postoje merenja, ali su pojedini regioni beležili još ekstremnije temperature.
Fenoskandija, geografski region koji obuhvata Skandinavsko poluostrvo, Finsku, Kolu i Kareliju, zabeležila je najizraženije temperaturne ekstreme u odnosu na višegodišnji prosek. Na Arktičkom krugu u Norveškoj, temperatura je tokom 13 julskih dana prelazila 30°C. Norveški meteorološki institut saopštio je da je ovo bio treći najtopliji jul u zemlji od 1901. godine, sa prosekom za 2,8°C višim od uobičajenog. Period između 12. i 25. jula bio je najtopliji u norveškoj istoriji merenja.
U Finskoj su zabeležene tri uzastopne nedelje sa temperaturama preko 30°C, što je najduži takav period otkad postoje podaci, od 1961. godine, i čak 50% duži od prethodnog rekorda. Finski klimatolog Mika Rantanen opisao je to kao "potpuno nezapamćen toplotni talas".
Turska je 25. jula u Silopiju, na jugoistoku zemlje, izmerila nacionalni temperaturni rekord od 50,5°C. Ministarstvo životne sredine saopštilo je da su 132 meteorološke stanice širom zemlje zabeležile temperaturne rekorde za taj mesec, u nekim slučajevima i do 12°C iznad sezonskog proseka.
U Španiji su visoke temperature tokom jula prouzrokovale čak 1.060 smrtnih slučajeva, što je 57% više nego u istom mesecu 2024. godine.
Padavine donele poplave širom Evrope
U većem delu centralne Evrope, severne Francuske, istočnog dela Ujedinjenog Kraljevstva, južne Irske, južne Skandinavije, severne Italije, severne obale Jadrana, severne Islandije, istočne Španije i zapadne Rusije zabeležene su iznadprosečne padavine.
Obilne kiše izazvale su ozbiljne poplave na jugu Francuske i u Parizu. U Italiji su nevremena na početku jula izazvala klizišta i poplave u Rimu i regionu Pijemont.
Sredinom jula, Katalonija i severoistočna Španija pogođene su poplavama nakon snažnih pljuskova. Meteorološki zavod AEMET izvestio je da je u blizini Barselone palo 10 centimetara kiše za samo nekoliko sati.
S druge strane, sušniji uslovi zabeleženi su u Fenoskandiji, Grčkoj, na Balkanu, obalama Crnog mora i južnoj Francuskoj, što je izazvalo dodatne probleme.
Požari haraju južnom Evropom
Nakon sušnog i toplog proleća, visoke temperature i nedostatak padavina podstakli su požare širom južne Evrope.
Krajem jula, Španija se borila s požarima na više lokacija. U Portugalu je do 15. jula izbilo više od 3.000 požara, koji su zahvatili 10.768 hektara – tri puta više nego u istom periodu prethodne godine. Iberijsko poluostrvo proglasilo je stanje pripravnosti zbog pogoršanja rizika od požara.
Velike požare gasile su i Grčka i Turska, pri čemu su hiljade hektara bile zahvaćene vatrom.
U Evropskoj uniji je od početka godine do sada izgorelo ukupno 353.862 hektara zemljišta – više nego duplo u odnosu na isti period 2024, prema podacima Evropskog informacionog sistema za šumske požare.
Morske toplotne talase beležile i vode oko Evrope
Prosečna temperatura mora u julu bila je treća najviša ikada zabeležena za taj mesec, svega 0,12°C niža od rekorda iz 2023.
Ipak, u Norveškom moru, delovima Severnog mora i Atlantskom okeanu zapadno od Francuske i Velike Britanije zabeleženi su temperaturni rekordi.
Britanski meteorološki zavod Met Office saopštio je početkom jula da je more južno od zemlje pogođeno "značajnim morskim toplotnim talasom", sa temperaturama koje su ranije bile karakteristične za početak avgusta u 1980-im i 1990-im godinama.
U periodu od 28. juna do 9. jula, i južni Algarve u Portugalu zabeležio je toplotni talas u moru, sa temperaturama koje su, prema pomorskim vlastima, bile "značajno iznad proseka poslednjih 20 godina", dosežući do 25,1°C.
(EUpravo zato/Euronews)
