Šest zemalja Zapadnog Balkana trebalo bi zajednički da ulože najmanje 37 milijardi dolara tokom narednih deset godina kako bi adekvatno zaštitile građane i imovinu od sve većih posledica klimatskih promena, zaključak je najnovijeg regionalnog izveštaja Svetske banke o klimatskim promenama i razvoju.
Prema izveštaju Svetske banke, ekonomije Zapadnog Balkana moraju povećati otpornost na klimatske promene kako bi zaštitile građane i podstakle ekonomski rast. Implementacija adekvatnih mera za suzbijanje klimatskih promena mogla bi doneti značajne koristi regionu.
Ova ulaganja bi pomogla da se izbegnu gubici ljudskih života, imovine i produktivnosti, a takođe bi podstakla ekonomski rast. Izostanak akcije nije opcija za region, koji je već pod snažnim uticajem klimatskih promena, navodi Svetska banka.
Na primer, tokom protekle decenije poplave su direktno pogodile dva miliona ljudi, a njihov efekat će se dodatno pogoršavati s učestalim ekstremnim padavinama. Šumski požari takođe predstavljaju sve veću pretnju, sa više od 1.500 zabeleženih slučajeva u 2021. godini, što je porast od 21 odsto u poslednjoj deceniji.
Suše negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, dok toplotni talasi doprinose zagađenju vazduha, uzrokujući hiljade prevremenih smrti godišnje na Zapadnom Balkanu.
"Klimatske promene su očigledna pretnja za ekonomski razvoj Zapadnog Balkana", izjavila je Šaoćing Ju, direktorka za Zapadni Balkan u Svetskoj banci.
"Troškovi investiranja u prilagođavanje su značajni, ali dobra vest je da su koristi od tih ulaganja još veće. Ako se pripremimo za klimatske rizike, možemo spasiti živote, očuvati lokalne zajednice i podstaći ekonomski rast", dodala je ona.
Prilagođavanje klimatskim promena donosi i prinose
Procene Svetske banke pokazuju da ulaganja u prilagođavanje klimatskim promenama donose značajne prinose, posebno u ekonomijama nižeg i srednjeg nivoa dohotka, gde svaki uloženi dolar donosi korist u vrednosti od oko četiri dolara.
Zemlje Zapadnog Balkana takođe treba da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi ostale konkurentne, unapredile energetsku sigurnost i privukle strana ulaganja. Ipak, postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine, u skladu sa ciljevima Evropske unije, zahtevalo bi dodatna ulaganja od 32 milijarde dolara. Emisije gasova sa efektom staklene bašte mogle bi se svesti na nulu ako bi solarne, vetrogeneratorske i hidroelektrane proizvodile više od 95 odsto ukupne energije, što je značajan porast u odnosu na trenutnih jednu trećinu.
Pored toga, sektor građevinarstva mora se dekarbonizovati kroz ulaganja u energetsku efikasnost, a sektor saobraćaja treba proći transformaciju kroz smanjenje tražnje za vozilima, usvajanje održivijih oblika transporta i prelazak na električna vozila. U izveštaju se ističe da značajan deo potrebnih sredstava može doći iz privatnog sektora.
Da bi privukle privatna ulaganja, zemlje Zapadnog Balkana moraju obezbediti stabilno regulatorno okruženje i atraktivna finansijska tržišta kako bi podstakle kompanije da iskoriste prilike koje pruža ova tranzicija.
Učešće privatnog sektora presudno
"Prilagođavanje na klimatske promene od ključnog je značaja za ispunjavanje potencijala zemalja Zapadnog Balkana i podsticanje održivog razvoja", rekao je Nikola Markije, regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Zapadni Balkan.
Dodao je da je učešće privatnog sektora od presudnog značaja.
"Ovaj izveštaj pruža jasan i pravovremen plan za postizanje nultih emisija uz istovremeno očuvanje lokalnih zajednica i ostvarivanje ekonomskih koristi od zelene tranzicije", objasnio je Markije.
Izveštaj Svetske banke za Zapadni Balkan daje niz preporuka za javne politike koje će omogućiti regionu da do 2050. godine postigne klimatsku neutralnost. Te preporuke su podeljene u tri kategorije: horizontalne politike koje povezuju institucije za efikasno sprovođenje aktivnosti, prekogranične politike za otklanjanje klimatskih rizika koji prelaze geografske granice, i ciljanje specifičnih potreba ranjivih zajednica.
Grupa Svetske banke pomaže državama da ograniče emisije gasova sa efektom staklene bašte i izgrade otpornost na ekstremne vremenske uslove. Postavili su ambiciozan cilj da do 2025. godine 45 odsto svog finansiranja usmere na klimatske aktivnosti, ravnomerno raspoređene između ublažavanja posledica klimatskih promena i prilagođavanja na njih. Tokom fiskalnih godina 2023. i 2024, Grupa Svetske banke obezbedila je skoro 1,2 milijarde dolara za finansiranje klimatskih aktivnosti na Zapadnom Balkanu.
(JA/EUpravo zato/Svetska banka)
