Pitanje električnih vozila je u prethodnih 10 godina prešlo put od delimično irelevantnog za svetski medijski prostor u jedno od solidno relevantnih. Pre nešto više od nedelju dana, američki predsednik Džo Bajden najavio je zaštitne carine od 100% na kineska električna vozila, a slične mere očekuju se i od Evropske unije. Razlog je sve veće takmičenje između velikih svetskih proizvođača ovih vozila, zbog povećane potražnje u svetu i sve većeg udela na tržištu.

Trenutno je u svetu u upotrebi preko 40 000 000 ovih vozila, dok je do pre samo dve godine taj broj bio 26 000 000. Pre tačno 10 godina, u celom svetu je bilo prodato samo 400 000 električnih vozila, dok se danas toliki broj električnih vozila proda svake godine samo u Francuskoj ili Velikoj Britaniji.

U Srbiji su ona takođe jedna od tema i polako se mogu širom Srbije videti na našim ulicama, iako je njihov rast u upotrebi nešto sporiji nego u Evropskoj uniji.

Iz tog razloga smo kao organizacija Novi treći put u naše martovsko terensko istraživanje o stavovima građana Srbije o zelenoj tranziciji uključili i nekoliko pitanja koja se tiču upotrebe električnih vozila.

Istraživanje je sprovedeno od 1. do 10. marta na reprezentativnom uzorku od 1265 ispitanika sa teritorije cele Srbije, a jedan od ciljeva nam je bio da saznamo šta građani misle i o ovom aktuelnom pitanju. Na osnovu odgovora naših građana o pitanju električnih vozila, možemo primetiti velike razlike unutar različitih društvenih grupa, gde su određene vrlo optimistične, a druge nešto pesimističnije.

Čak 47% vozača bi u budućnosti razmotrilo kupovinu

Za početak smo upitali naše ispitanike da li bi razmotrili kupovinu električnog automobila u budućnosti i u ukupnoj populaciji 32% ljudi je dalo potvrdan odgovor. Međutim, kada se iz uzorka izbace ljudi koji su u anketi naveli da to ne razmatraju jer jednostavno nisu vozači, dolazi se do podatka da čak 47% vozača bi u budućnosti razmotrilo kupovinu nekog od modela električnih automobila. Ta brojka je relativno slična evropskim obrascima podrške električnim vozilima u javno dostupnim anketama.

Trenutno je u svetu u upotrebi preko 40 000 000 električnih vozila, dok je do pre samo dve godine taj broj bio 26 000 000

Dimitrije Milić

Kod svih ispitanika koji su odgovorili da ne bi razmotrili kupovinu električnog vozila javlja se nekoliko identičnih barijera, a koje su primetne i u Evropi. Najčešće je da za početak nisu vozači sa 46%, dok se sem tog očiglednog faktora javljaju i: visoka cena sa 30%, nedostatak poverenja u navedenu tehnologiju sa 14%, manjak infrastrukture za ovakva vozila sa 7% i svi drugi faktori sa ukupno 3%.

Primetna je velika razlika između godina ispitanika, obrazovanja i njihovih profesija u odnosu na podršku električnim vozilima. Naši ispitanici koji imaju od 18 do 29 godina bi razmotrili električna vozila sa 55%, a oni koji imaju od 30 do 44 godine sa 51%. Kod najmlađeg dela populacije najveća barijera je visoka cena sa 35%, a kod grupe od 30 do 44 isti faktor je zastupljen sa 41%. Može se pretpostaviti da će se u ovoj sferi brojke poboljšavati, jer su brojne velike kompanije (Tesla, Foklsvagen, Stelantis, BYD) najavile jeftinije modele električnih vozila, koja će sa državnim povraćajima kupce koštati i ispod 20 000 evra.

Električni automobil koji se nalazi na punjaču.
John Walton / PA Images / Profimedia 

Anketni rezultati govore da su električna vozila natpolovično popularna među ljudima koji su u anketi označili da su zaposleni u privatnom sektoru ili da su preduzetnici, dok je nešto niža kod ljudi zaposlenih u javnom sektoru i najniža kod penzionera i poljoprivrednika. Električna vozila su za oko trećinu popularnija u Beogradu nego na nivou cele Srbije, a za čak 50% više kod ispitanika koji imaju obrazovanje više od srednje škole.

Stariji od 45 godina manje zainteresovani

Niska podrška za električna vozila u našoj anketi našla se kod učesnika ankete starosti od 45 do 59 godina, gde bi samo 29% razmotrilo kupovinu, dok je kod onih starijih od 60 godina taj udeo na tek 11%. Kod naših najstarijih sugrađana kao razlog zašto ne bi razmotrili takvu kupovinu čak 65% navodi da ne voze, a zatim 19% njih da je visoka cena faktor. Kod ispitanika koji imaju završenu osnovnu školu ili manje, procenat onih koji bi razmotrili električno vozilo je na samo 8%.

Ukupno gledano, može se reći da u Srbiji električna vozila po svojoj popularnosti stoje relativno solidno, gde bi dalje smanjenje njihove cene i poboljšanje infrastrukture za njih (broj punjača) najviše povećalo njihovu popularnost. Visoka cena, kao faktor kod 30% naših ispitanika koji su rekli da ne razmatraju električno vozilo, je detalj koji je dugo mučio ovaj deo auto industrije.

Prema podacima IEA prosečna cena električnih vozila je u svetu od 2013. do 2023. pala za skoro 40 odsto, gde najveće zasluge ima drastično uvećana svetska proizvodnja baterija i komponenti za njih. Uz državne podsticaje, sve više infrastrukture za njih i ukupni pad cena, ovaj vid vozila se polako popularizovao do sadašnjeg nivoa. Na osnovu navedenih obrazaca u svetu i dostupnih podataka iz naše ankete, izvesno možemo očekivati i slične trendove u našoj zemlji, samo sa blagim zakašnjenjem.