Kako upozorava direktorka agencije Ujedinjenih nacija za žene u Evropi, nekažnjivost na internetu i incel kultura dodatno ugrožavaju žene.
"Onlajn nasilje je stvarno nasilje i najviše pogađa žene", kaže ona, uz ocenu da jačanje rodnog animoziteta stvara sve neprijateljskije okruženje za devojke i žene.
Širenje mržnje prema ženama na internetu doprinosi rastu napetosti i u stvarnom životu, rekla je za Euronews Belen Sanz, direktorka UN Women za Evropu i Centralnu Aziju, upozoravajući na sve toksičniji ambijent za mlade devojke.
"Digitalno nasilje je pravo nasilje", kaže Sanz.
"Žene i devojčice ga doživljavaju i ono ima ogromne posledice, jer utiče na to da se njihov glas utišava, da im se oduzimaju prava i izbori."
Prema istraživanju Economist Intelligence Unit iz 2021. godine, 74% žena u Evropi je ili lično doživelo nasilje na internetu ili mu prisustvovalo.
Kako je dodala, veoma je važno da postoji regulativa o razvoju i korišćenju veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija, ističući da je jednako važno da ljudi, posebno mladi, nauče da prepoznaju informacije koje primaju.
Duboko montirani pornografski sadržaji među najštetnijim oblicima onlajn nasilja
Jedan od najopasnijih oblika digitalnog zlostavljanja je deepfake pornografija, gde se žensko lice koristi za simulaciju seksualnih scena bez pristanka.
Oko 98% svih deepfake videa na internetu spada u kategoriju pornografije, a 99% žrtava su žene, navodi se u izveštaju firme Home Security Heroes iz 2023.
Kao odgovor, godišnja kampanja UN "16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja" ove godine biće posvećena borbi protiv digitalnog nasilja nad svim ženama i devojkama. Kampanja će globalno biti pokrenuta u utorak.
"Važno je da kao društvo razumemo da ovaj oblik nasilja ne sme da ostane nekažnjen", naglašava Sanz.
Digitalni svet kao ogledalo stvarnosti
Sanz kaže da nasilje na internetu odražava fizičko i seksualno nasilje koje žene i devojčice, nažalost, i dalje masovno trpe u svakodnevnom životu.
Svaka treća žena u EU doživela je neki oblik fizičkog ili seksualnog nasilja tokom života, prema podacima Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost.
Od 2014. do 2024. godine broj žena od 18 do 74 godine koje su preživele rodno zasnovano nasilje gotovo da se nije promenio, procenat je pao za manje od jednog poena (sa 31,4% na 30,7%), što pokazuje duboko ukorenjene seksističke obrasce.
"Jasno je da napredak nije linearan, potrebni su dugoročni napori i podrška država na svim nivoima da se ono što smo postigli ne uruši", kaže Sanz.
Ona upozorava i na rastuću političku i društvenu reakciju usmerenu protiv rodne ravnopravnosti, potpirenu dezinformacijama koje utiču na percepciju napretka žena.
"Vidimo da mlađe generacije muškaraca dovode u pitanje rodnu ravnopravnost, kao da je 'klatno otišlo predaleko' u korist žena, pa su sada muškarci navodno ugroženi."
Istraživanje iz 2025. godine, sprovedeno na više od 24.000 ljudi u 30 zemalja, pokazalo je da 57% muškaraca iz generacije Z i 56% milenijalaca veruje da je njihova zemlja "otišla predaleko u promovisanju jednakosti žena".
Sanz ističe da ta percepcija ne odražava nužno stvarno stanje, već šire društvene probleme poput nezaposlenosti i ekonomske nestabilnosti.
Žene u javnoj sferi trpe najveće nasilje
Rasprave o rodnoj ravnopravnosti i ulozi žena utiču i na njihovo učešće u javnom životu.
Učešće žena u politici sporo raste: u 2024. godini žene su činile 33,4% poslanika u parlamentima zemalja EU, što je porast od oko devet poena u odnosu na 2010.
Međutim, zastupljenost žena na lokalnom nivou ostaje niska i neujednačena, između 25% i 43%, u zavisnosti od zemlje.
Pored tradicionalnih prepreka, rodnih stereotipa i izazova kombinovanja posla i privatnog života, žene u javnim funkcijama suočavaju se sa neproporcionalno visokim nivoima nasilja.
"Najveće napade i diskriminaciju trpe žene koje imaju javnu ulogu", kaže Sanz i dodaje da se političarke mnogo strože ocenjuju i izlažu većoj kritici nego njihovi muški kolege.
Oko 32% žena u politici u Evropi izveštava da je doživelo neki oblik nasilja, pri čemu je skoro svaka treća bila žrtva sajber nasilja, uključujući pretnje, uznemiravanje i zloupotrebe na digitalnim platformama, navodi Savet evropskih opština i regiona.
"Zdrava demokratija je ona u kojoj žene imaju veću zastupljenost u procesima odlučivanja", zaključuje Sanz. „A da bi to bilo moguće, moramo obezbediti njihovu zaštitu, kao što svakome treba zaštita kada učestvuje u javnom životu."
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
