Porast pokreta za klimatske proteste pre nekoliko godina doveo je i do porasta broja zelenih poslanika u Evropskom parlamentu na izborima za EU 2019, nakon čega je usledio „Zeleni dogovor" EU.
Ali dok konzervativne stranke obećavaju da će se suprotstaviti zelenoj politici u parlamentu EU, klimatski aktivisti nemačkog govornog područja EU nastoje da zadrže zeleni zamah nešto drugačijim sredstvima.
Verovatne pridošlice jasno su stavile do znanja da žele da uvedu nove, nekonvencionalne metode i stilove politike u Brisel kako bi unapredili svoj cilj klimatske pravde za sve, umesto da se bave redovnim parlamentarnim radom.
„Danas se većina zakona i pravila donosi u Briselu, ali u ovom trenutku, tamo je malo nadzora i medijske pokrivenosti", rekla je Carola Rackete za Euractiv.
Ona je postala je poznata 2019. kada je uhapšena u Italiji nakon sukoba sa tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Mateom Salvinijem zbog pristajanja broda sa 53 spasena migranta na italijanskom ostrvu Lampeduza.
Sada je Rackete gotovo sigurna da će ući u parlament kao vodeći kandidat nemačke progresivne stranke Die Linke na platformi borbe protiv klimatskih promena, globalne nejednakosti i krajnje desnice.
„Glas otpora" u parlamentu
„Ne bih bila tako drska da pomislim da mogu snažno uticati na politiku, na primer, Ursule fon der Lajen ili Komisije", rekla je Rackete.
Umesto toga, ona želi da poveća pritisak skretanjem pažnje na pogrešne politike i korišćenjem svojih parlamentarnih ovlašćenja da usmeri resurse na društvene pokrete.
„Kreativni akti mogu da izazovu potpuno drugačiji nivo pažnje za evropsku politiku od čisto činjeničnog rada u odborima", objasnio je Rakete.
Osim nje, nemački protestni kolektiv Letzte Generation čiji su članovi poznati po tome što privlače pažnju na klimatske probleme lepljenjem za puteve ima šansu da dobije mesto ili dva.
„Ne želimo da se jednostavno pojavimo da glasamo o sledećem zakonu protiv plastike, želimo da konačno prenesemo glas otpora u parlament", rekao je portparol grupe.
Pored toga, 23-godišnja Lena Šiling, istaknuto lice protesta Grete Tunberg Petkom za budućnost, verovatno će biti vodeći kandidat austrijskih Zelenih.
U međuvremenu, Rackete je otvorena za „građansku neposlušnost" i vidi društvene medije kao ključne, ali takođe želi da pruži vidljivost ljudima sa globalnog juga pozivajući ih da govore u parlamentu, rekla je ona.
Letzte generacija drži konkretne planove u tajnosti, ali zapis o blokiranju ulica i oštećenju slika nagoveštava na šta bi zakonodavci EU trebalo da se pripreme.
Osim što predstavljaju mlađu, zeleniju demografiju, klimatski aktivisti bi zaista mogli da utiču na zakonodavstvo EU „radikalnim, širokim protestom", rekla je za Euractiv Luise Kuaritsch, ekspert za evropsku politiku u istraživačkom centru Jackues Delors Center.
Ona je ukazala na proteste evropskih farmera, koji su pokrenuli pomamne zakonske promene o zahtevima održivosti u poljoprivredi.
Ko će koga menjati?
Međutim, Kvartiš je upozorio da bi to bila „propuštena prilika za aktiviste ako bi smanjili svoju platformu na protestima", napominjući da redovni rad parlamenta ima veliki uticaj na politiku.
Nedavni primer kreativnog protesta koji su i Rackete i Letzte generacija pomno proučavali nudi sličnu lekciju: Niko Semsrot, evropski poslanik iz nemačke satirične stranke Die Partei.
Privukao je pažnju suočivši se sa Ursulom fon der Lajen u Evropskom parlamentu o transparentnosti obučenoj u duksericu sa korporativnim logotipima.
Sada, na kraju ovog mandata, Semsrot je manje uveren u stvaranje promena kroz skretanje pažnje.
„Možete privući pažnju u kratkom roku, ali da li se radi o trenutnim efektima ili stvarnim promenama?", rekao je on za Euractiv i dodao:
„Verujem da možete postići nešto u parlamentu samo ako koristite skupštinske alate i organizujete se".
Kristin Re iz škole Herti je procenila da bi „klimatski aktivisti na kraju mogli da evoluiraju u političare fokusirane na politiku, kao što se dogodilo Zelenim u Nemačkoj, koji su prvobitno potekli iz protesta.
(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)
