Globalna upotreba uglja će dostići istorijski maksimum u 2024. godini, saopštila je Međunarodna agencija za energiju (IEA), u godini koja će gotovo sigurno biti najtoplija u zabeleženoj istoriji.
Uprkos apelima da se zaustavi sagorevanje ovog najprljavijeg fosilnog goriva koje podstiče klimatske promene, energetski regulator očekuje da će globalna potražnja za ugljem treću godinu zaredom dostići rekordne vrednosti.
Naučnici upozoravaju da će gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte morati drastično da se smanje kako bi globalno zagrevanje bilo ograničeno i izbegnuti katastrofalni uticaji na Zemlju i čovečanstvo.
Ranije u decembru, klimatski centar Evropske unije Kopernikus izjavio je da je "praktično sigurno" da će 2024. godina biti najtoplija u istoriji, nadmašujući rekord postavljen prošle godine.
IEA-ov izveštaj "Ugalj 2024" predviđa da će svet dostići vrhunac potrošnje uglja 2027. godine, nakon što ove godine premaši 8,77 milijardi tona.
Međutim, ovo će zavisiti od Kine, koja je tokom proteklih 25 godina trošila 30 odsto više uglja nego sve ostale zemlje sveta zajedno, navodi IEA.
Povećana potražnja za električnom energijom u Kini bila je najvažniji faktor rasta, pri čemu se više od trećine svetskog uglja sagoreva u kineskim elektranama.
Rekordna potražnja u Kini
Iako Peking nastoji da diversifikuje izvore električne energije, uključujući masovnu ekspanziju solarnih i vetroelektrana, IEA navodi da će kineska potražnja za ugljem u 2024. godini dostići 4,9 milijardi tona — što je takođe novi rekord.
Rastuća potražnja za ugljem u Kini, kao i u zemljama u razvoju poput Indije i Indonezije, nadoknađuje kontinuirani pad u razvijenim ekonomijama.
Međutim, taj pad se usporava u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, gde se očekuje smanjenje upotrebe uglja od 12 odsto i 5 odsto, u poređenju sa 23 odsto i 17 odsto u 2023. godini.
S obzirom na skorašnji povratak Donalda Trampa u Belu kuću — koji je klimatske promene više puta nazvao "prevarom" — mnogi naučnici strahuju da bi drugi mandat Trampa mogao oslabiti klimatske obaveze najveće svetske ekonomije.
Eksploatacija uglja takođe je dostigla nezapamćene nivoe, prvi put premašivši devet milijardi tona proizvodnje, saopštila je IEA, pri čemu su najveći proizvođači Kina, Indija i Indonezija zabeležili nove rekorde.
Energetski regulator upozorava da eksplozija centara za obradu podataka, koji podržavaju razvoj veštačke inteligencije, verovatno dodatno povećava potražnju za električnom energijom, što dodatno podupire kinesku potrošnju uglja.
Izveštaj za 2024. godinu preokreće prošlogodišnju prognozu IEA da će upotreba uglja početi da opada nakon što dostigne vrhunac u 2023. godini.
Na godišnjem forumu UN o klimatskim promenama u Dubaiju prošle godine, države su obećale prelazak sa fosilnih goriva. Međutim, ovogodišnji nastavak završio je neslogom, uz upozorenja stručnjaka da neuspeh u jačanju te ključne obaveze na COP29 u Azerbejdžanu ugrožava borbu protiv klimatskih promena.
Osnovana nakon naftne krize 1973. godine, IEA sebe predstavlja kao "vodeći svetski energetski autoritet".
(EUpravo zato/Euractiv)
