Svetski lideri vodećih ekonomija, uključujući Sjedinjene Američke Države, Evropsku uniju i Brazil, planiraju da preskoče ovogodišnji klimatski samit Ujedinjenih nacija, poznat kao COP29, koji se održava u Bakuu, Azerbejdžan.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen neće prisustvovati samitu COP29 zbog političkih dešavanja u Briselu, saopštio je portparol Komisije, uprkos tome što je bila navedena u rasporedu govornika koji je objavljen ranije. Podsetimo, u Briselu poslanici Evropske unije proveravaju članove njene nove Komisije, koja će oblikovati politiku EU u narednih pet godina.
"Komisija je u fazi tranzicije i predsednica će se stoga fokusirati na svoje institucionalne obaveze", rekao je portparol.
Američki predsednik Džo Bajden takođe neće putovati na ovaj događaj, izjavio je izvor iz Bajdenove administracije. COP29 počinje 11. novembra, samo nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD na kojima je, po svemu sudeću, pobedu odneo republikanski kandidat Donald Tramp.
Brazilski predsednik Luiz Inacio Lula da Silva već je otkazao svoje putovanje na COP29 nakon povrede glave prošlog meseca. Neki, ali ne svi, svetski lideri prisustvuju UN-ovim klimatskim samitima. Na prethodnim skupovima COP, lideri su koristili govore kako bi najavili nove politike za smanjenje emisije CO2 i finansiranje, ili obnovili svoju posvećenost globalnim naporima za suzbijanje klimatskih promena.
Američki izbori koji su se održali juče imaju veliki uticaj na ovogodišnje UN-ove klimatske razgovore, na kojima će skoro 200 zemalja pokušati da se dogovori o značajnom povećanju globalnog finansiranja za postizanje ciljeva smanjenja CO2. Klimatske diplomate navodile su ranije da bi pobeda republikanskog kandidata Donalda Trampa — koji je tokom svoje prve predsedničke funkcije povukao SAD iz Pariskog sporazuma o klimi — mogla da oteža postizanje dogovora o velikom povećanju klimatskog finansiranja na COP29. S obzirom na novonastale okolnosti američkih izbora u kojima je Donald Tramp upravo i odneo pobedu – ostaje pitanje kako će samit COP29 proteći.
Osim njih, samitu neće prisustvovati ni francuski predsednik Emanuel Makron kanadski premijer Džastin Trudou, južnoafrički predsednik Siril Ramafosi i australijski premijer Entoni Albaniz.
Neki od drugih potvrđenih govornika, poput italijanske premijerke Đorđe Meloni i mađarskog premijera Viktora Orbana, dolaze sa desnog političkog spektra, koji je tradicionalno skeptičniji prema klimatskim akcijama.
Fon der Lajen je prisustvovala svim UN klimatskim pregovorima od COP25 u Madridu, na njen prvi dan kao liderke izvršnog tela EU 2019. godine. COP29 se smatra manje značajnim sastankom u poređenju sa prethodnim. Prisustvo je smanjeno na svim nivoima.
Šta je uopšte COP?
Godišnja konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koja se naziva 'COP' (akronim za Konferencija strana), održava se u drugom gradu svake godine od 1995. godine. Ministri i šefovi država iz vlada širom sveta prisustvuju sa predstavnicima civilnog društva iz nevladinih organizacija, preduzeća, verskih grupa, naučnika i drugih grupa zainteresovanih strana kao što su starosedeoci i lokalne zajednice.
Dok je krajnji cilj globalna saradnja u borbi protiv klimatskih promena, svaki samit se fokusira na različita pitanja i zadatke implementacije, a zemlja domaćin postavlja ton i pravac. COP29 će biti "finansijska COP", gde treba postići dogovor o obezbeđivanju novog cilja finansiranja klime, poznatog kao Novi kolektivni kvantifikovani cilj (NCKG).
COP28, najskoriji COP, održan je prošle godine u Dubaiju i nosi titulu najposećenijeg, sazvavši skoro 100.000 delegata i više od 150 šefova država. Posle naleta pregovora tokom dve nedelje, uprkos nedostatku reči "postepeno ukidanje", konačni sporazum je potvrdio sve veći poziv za prelazak sa fosilnih goriva.
Ali ostaje još mnogo toga da se uradi da se okonča doba uglja, nafte i gasa. Pitanje je, međutim, kako će se to ostvariti ako lideri ključnih zemalja imaju "pametnija posla".
(EUpravo zato/JA)
