Rumunska Transelectrica radi na planu za period do 2033. godine. Sudeći prema informacijama do kojih su došli mediji, u nacrtu tog dokumenta već 2026. nema nimalo struje iz uglja u prenosnom sistemu u Rumuniji.

I grčka elektroprivreda Public Power Corp. ( DEI) je objavila da će poslednji takav blok ugasiti 2026. godine.

S druge strane, Bugarska se bori da na mreži zadrži barem državnu i jedinu termoelektranu na ugalj.

Čak i noviji i rekonstruisani pogoni širom Evrope koriste sve manje svog kapaciteta ili se naglo zatvaraju. Tako termoelektrana ContourGlobal Maritsa East 3 u Bugarskoj je nedavno otpustila skoro sve zaposlene.

Troškovi rada su visoki jer proizvođači moraju da u okviru Sistema za trgovanje emisijama Evropske unije kupuju dozvole za ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte

Takođe moraju da uvedu sve strože standarde zaštite životne sredine.To čini struju iz uglja nekonkurentnom.

Ipak nekontrolisano urušavanje ovog sektora bi verovatno ugrozilo bezbednost snabdevanja, a brzo gašenje elektrana na ugalj čini potrošače ranjivima u toku zimske sezone.

Rumunija se oslanja na gasne elektrane

Tržište je desetkovalo proizvodnju struje iz uglja. 

U Rumuniji se to jasno vidi po iznuđenoj transformaciji elektroprivrede Complexul Energetic Oltenia, koja upravlja rudnicima uglja i termoelektranama.

Aktivni blokovi su u aprilu ukupno imali 1,9 gigavata, u poređenju sa 5,3 gigavata iz 2012. godine.

CE Oltenia planira da ih najkasnije 2026. na lokacijama svojih postrojenja Ișalnița i Turceni nadomesti gasnim turbinama. Zajedno sa projektima drugih kompanija kao što je Electrocentrale Bucharest, kapacitet bi trebalo da dostigne 4,5 gigavata.

Ministar energetike Sebastijan Burduža kaže da će državna kompanija u svom izveštaju ukazati na delove nacionalnog elektroenergetskog sistema koji su u deficitu, dok je poslednji toplotni talas u čitavom regionu poremetio trgovanje na veliko i uticao na cene.

Međutim, naglasio je da bi situacija bila mnogo gora bez elektrana na obnovljive izvore.

Vlasti žele da ugalj izbace iz igre najkasnije 2026. jer će Rumunija sledeće godine udvostručiti kapacitet svojih interkonekcija sa susednim zemljama na sedam gigavata, ocenio je Radu Miruca.

On je poslanik iz opozicione stranke desnog centra USR i njen lider u Goržu. U toj oblasti su neki od glavnih rudnika i termoelektrana na ugalj. Moćnici guraju unapređivanje interkonekcija da bi kupovali električnu energiju, a ne da bi je prodavali, po Mirucinom mišljenju.

U takvim krajevima je pod znakom pitanja i sudbina zaposlenih u industriji uglja kao i čitavih zajednica, a i nacionalne privrede će snositi ozbiljne posledice.

Po svemu sudeći, Evropska unija treba da pojača programe za pravičnu tranziciju za svoje članice. Pritom zemlje Zapadnog Balkana, osim Albanije, u kojoj nema aktivnih termoelektrana, nemaju ni toliku podršku.

U odgovoru na poslaničko pitanje, grčki PPC je objavio da namerava da svoju poslednju termoelektranu na ugalj zatvori 2026.

Kada je Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa 2019. došla na vlast, najavio je da cilja već 2023. godinu. U međuvremenu je bilo mnogo rasprava i pomeranja, a 2028. je postala formalni rok i to uz određene rezerve.

Ovog meseca se gase blokovi 1 i 2 u postrojenju Agios Dimitrios. Elektroprivreda je navela da se tako dogovorila sa kompanijom IPTO, koja je operater sistema prenosa.

Prema utvrđenom rasooredu, Termoelektrane Meliti i Megalopolis odlaze u istoriju pre kraja godine, dok 2025. prestaju s radom  i Agios Dimitrios 3, 4 i 5.

Preostala bi Ptolemaida 5,  to jest novo postrojenje na lignit. Ranija ideja je bila da se u nekom trenutku pre kraja decenije prebaci na prirodni gas. Međutim, PPC je poručio da je trenutno u igri 2026. godina, ukazavši na cene gasa i dozvola za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte u EU.

PPC drži sve termoelektrane na ugalj u Grčkoj. Za ovu poslednju bi ubrzo morao da izdejstvuje takozvani kapacitetni mehanizam kod vlade i EU. Kompanija bi onda Ptolemaidu 5 možda mogla da prebaci na gas, ili mora da je proda ili zatvori.

(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)