Koliko energije trošimo na grejanje u Srbiji, a koliko bi trebalo da trošimo?
Možda je to najlakše pokazati kroz poređenje. Kako nam govore naučna saznanja, prosečna potrošnja energije za grejanje po stambenoj jedinici u Srbiji je veća ili se nalazi u istom rangu sa potrošnjom u skandinavskim zemljama – uprkos tome što su skandinavske zemlje, naravno, daleko hladnije, prenosi Klima 101.
Blizu polovine domaćinstava u Srbiji koristi ogrevno drvno za grejanje, a lokalni sistemi grejanja čine oko 75% ukupnog grejanja. Među njima, najbrojniji su šporeti i peći na čvrsta goriva, koji predstavljaju zastarele tehnologije koje su manje efikasne u poređenju sa modernijim sistemima grejanja i lokalno emituju značajne količine zagađujućih materija u vazduh.
Kada je reč kupcima-proizvođačima električne energije, od više od 2,5 miliona domaćinstava, broj korisnika fotonaponskih panela nešto je veći od dve hiljade (oko 0,1% ukupnog broja domaćinstava).
Drugim rečima, trenutna slika domaćinstava u pogledu ključnih elemenata uspešne tranzicije svrstava Srbiju na periferiju Evrope.
U EU, energetska tranzicija domaćinstava planira se posebnim direktivama i uredbama
Naravno, i u Evropi je proces energetske tranzicije u domaćinstvima tek na početku.
Podaci pokazuju da prosečan Evropljanin provodi 90% vremena u zatvorenom prostoru i pri tome troši energiju na grejanje, hlađenje, osvetljenje, rad kućnih i drugih aparata i sl.
U domaćinstvima EU, preko 60% potrošnje energije koristi se za grejanje. Fosilna goriva, pre svega prirodni gas, ali i nafta i ugalj, i dalje imaju ključnu ulogu u grejanju zgrada, čineći oko 42% energije koja se koristi za grejanje u stambenom sektoru.
Energetska tranzicija u domaćinstvima je posebno izazovna za kreatore politika, jer su domaćinstva izrazito raznolika u veličini, navikama, potrošnji i stavovima. Ova tranzicija je neophodna i bitna zbog veličine potrošnje u ovom sektoru, kao i negativnih efekata koje ima na lokalno zagađenje vazduha i zdravlje lokalne zajednice.
Regulatorni paket EU „Čista energija za sve Evropljane” razvijen je kroz sistem direktiva i uredbi koji treba dalje da osnaži sprovođenje proklamovane klimatske i energetske politike. Ovaj paket u fokus stavlja dekarbonizaciju, obnovljive izvore energije (OIE), poboljšanje energetske efikasnosti i kreiranje konkurentnog jedinstvenog evropskog energetskog tržišta.
Premda je sam paket „Čista energija za sve Evropljane” opšteg karaktera i državama ostavlja mogućnost za definisanje putanja za ostvarenje politika, posredno je moguće identifikovati ključne elemente za uspešnu tranziciju u domaćinstvima:
– unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima kroz energetsku obnovu zgrada, zamenu zastarelih sistema grejanja, ali i električnih uređaja u domaćinstvima nakon kraja njihovog životnog veka.
– povećanje udela OIE u potrošnji domaćinstava, promovisanjem solarnih panela i toplotnih pumpi npr.
– stvaranje uslova da domaćinstva samostalno upravljaju svojom potrošnjom energije kroz pametne uređaje i sisteme naplate potrošnje.
– razvoj i podrška stvaranju tzv. „energetskih zajednica”, koje omogućavaju građanima da se udruže u proizvodnji, distribuciji i potrošnji energije, čime se povećava lokalna energetska autonomija.
I zakonodavstvo Srbije kaska za Evropskom unijom, ali tranzicija sama kaska mnogo više
Zakonodavstvo u Srbiji, kao zemlji kandidatu za članstvo u EU, prepoznaje značaj energetskih politika koje se temelje na okviru „Čista energija za sve Evropljane”. Hronološki gledano, ključni zakoni su usvajani ili su rađene izmene na usaglašavanju od godinu do dve nakon stupanja na snagu njihovih pandana u EU.
Ali kada je u pitanju realno stanje – odnosno sprovođenje politika, Srbija kaska znatno više od toga.
Jedan od ključnih problema nesumnjivo leži u manjoj kupovnoj moći građana u odnosu na EU. Ovaj problem je u Srbiji prepoznat i definisani su instrumenti koji su prisutni i u zemljama EU, kao što su podsticaji za korišćenje obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti, kao i pomoć ugroženim domaćinstvima.
Međutim, u praksi to nije postalo široko primenjeno i nije dalo značajnije efekte.
Trenutno ne postoji nijedan javni pregled efikasnosti i ukupnog učinka postojećih politika podrške domaćinstvima u energetskoj tranziciji u Srbiji. Ova analiza bi svakako bila korisna, jer bi pružila uvid u uspešnost instrumenata u podršci domaćinstvima. Takođe, omogućila bi identifikaciju mogućih nedostataka u plasiranju i promovisanju njihovih efekata lokalno na nivou opština.
Problem je i demografska struktura u Republici Srbiji.
Ruralne oblasti su često naseljene starijim stanovništvom koje nije zainteresovano za investicije čiji se efekti mogu očekivati tek nakon 5 do 10 godina. U međuvremenu, urbane sredine postaju sve gušće naseljene, što dovodi do veće potražnje za energijom, kako za grejanje, tako i za hlađenje, čime se stvara pritisak na gradske infrastrukturne sisteme.
Koncept energetske zajednice može biti jedno od rešenja za ove izazove, omogućavajući lokalnim zajednicama, pre svega u gusto naseljenim sredinama, da se udruže i investiraju u održive energetske projekte koji direktno odgovaraju njihovim potrebama.
Međutim, da bi se ovi modeli uspešno implementirali, neophodno je smanjiti ili ukloniti prepreke kao što su nepoverenje u nove tehnologije i neinformisanost, revitalizovati koncept kolektivizma i osećaja zajedništva i zajedničkog interesa, kao i vraćanje poverenja u rad lokalnih administracija.
Naučno-istraživački projekat „Inovativni okvir za ubrzanje zelene energetske tranzicije u domaćinstvima” (FF GreEN), u okviru Programa PRIZMA Fonda za nauku Republike Srbije, teži da formuliše i predloži inovativni okvir za vođenje i usmeravanje energetske tranzicije domaćinstava.
Ovaj okvir integriše proaktivni inženjerski pristup u korišćenju OIE i primenu mera energetske efikasnosti sa participativnim pristupom planiranju lokalnog energetskog razvoja koji uključuje sve relevantne zainteresovane strane.
Predložena metodologija biće testirana u jednoj lokalnoj zajednici (opštini) u Srbiji. U odabranoj opštini biće formirana radna grupa koja će uključivati predstavnike lokalnih vlasti, energetskih i komunalnih kompanija, potrošače energije, nevladine organizacije i druge.
U saradnji sa timom FF GreEN, radna grupa će formulisati i razviti putanje i scenarije željene energetske budućnosti, kao i odgovarajući akcioni plan koji će podržati njihovu realizaciju. Ambicija ovog projekta je da pruži inovativne odgovore na pitanja o međusobnom uticaju domaćinstava u energetskoj tranziciji i kako izabrati optimalne političke instrumente za podršku tranziciji, tj. one koji će imati veći stepen prihvatanja.
(EUpravo zato/Klima 101)
