Tri velike evropske zemlje se sve više oslanjaju na gas: Kako to utiče na borbu sa klimatskim promenama?

Iako se zemlje širom sveta obavezuju na udaljavanje od fosilnih goriva, tri evropske zemlje se i dalje oslanjaju na dobijanje struje od gasa, a u pitanju su Italija, Velika Britanija i Nemačka.

"Nismo ušli u digitalno doba tako što smo kupovali pisaće mašine na veliko, a nećemo ni izgraditi sistem čiste energije tako što ćemo graditi toliko novih gasnih elektrana", rekla je Aleksandru Mustata iz grupe "Beyond Fossil Fuels".

Ova organizacija je analizirala aktuelne i buduće planove za gas u energetskim sistemima šest evropskih zemalja: Italiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Bugarskoj, Rumuniji i Poljskoj.

Tri evropske zemlje su posebno zavisne od gasa kada je reč o snabdevanju strujom - Italija, Velika Britanija i Nemačka.

Polovina novih gasnih elektrana bi trebalo da bude uspostavljena upravo u ovim državama koje već zajedno čine 45 odsto svih gasnih kapaciteta u Evropi.

Istovremeno, vlasti sve tri zemlje su se obavezale da će dekarbonizovati svoje energetske sektore do 2035. godine.

Velika Britanija se kreće ka tom cilju mnogo uspešnije, ali niko nema konkretne planove kako da prestane sa sagorevanjem fosilnih goriva u više od 900 elektrana koje rade na gas. Gradnja novih postrojenja ozbiljno ugrožava kredibilitet njihovih ambicija, navodi se u izveštaju.

Poljska, Bugarska i Rumunija zajedno planiraju da povećaju kapacitete njihovih gasnih elektrana sa 9 na 24 GW. "Beyond Fossils Fuels" saopštavaju da su ti projekti subvencionisani novcem poreskih obveznika ili se finansiraju sredstvima EU namenjenim zemljama kako bi modernizovale svoje energetske sisteme i načinile svoje ekonomije održivijim.

Da li Evropa može da se otarasi gasa pre nego što bude prekasno?

Gas je 2023. generisao 24 odsto evropske električne energije, 17 odsto u EU.

Samo nekoliko zemalja, BiH, Crna Gora, Luksemburg i Kipar, nemaju nijednu operativnu gasnu elektranu.

Od 855 gasnih elektrana u Evropi, samo četiri su prestale sa radom u januaru prošle godine. Još sedam bi trebalo da zatvori svoja vrata do 2035. godine - to je rok do kog bi države morale da se dekarbonizuju ukoliko želimo da ograničimo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni.

U izveštaju se takođe navodi da se novac, namenjen finansiranju projekata za obnovljive izvore energije, prebacuje istraživanjima i kopanju gasa.

(EUpravo zato/Euronews)