Bura, tramontana ili fen - sve su to tipovi vetrova koji duvaju u Sloveniji.

Kreću se kroz dolinu Vipavu preko Krasa sve do Trsta i mora.

Ipak, nemojte očekivati da ćete u ovoj zemlji videti veliki broj vetroturbina. Za sada, Slovenija poseduje samo nekoliko manjih jer većina najvetrovitijih područja spada u Natura 2000, evropsku mrežu koja štiti više od 18 odsto teritorije Evropske unije.

Cilj je jasan - treba očuvati staništa i veliki broj vrsta ptica. Zbog toga propisi brane izgradnju vetroturbina na područjima koje spadaju pod Natura 2000.

Sa druge strane, Slovenija je jedan od primera gde se zelene prakse kose sa drugim zelenim praksama.

Kako Evropa želi što uspešnije da se dekarbonizuje, pokreće se značajan broj projekata zahvaljujući kojima bi električnu energiju trebalo da dobijamo iz čistih izvora, poput vetra. Međutim, ti "čisti" projekti su često u suprotnosti sa merama zaštite životne sredine koje su donesene pre više decenija.

Tako u susednoj Austriji vetroparkovi bujaju, dok su sa slovenačke strane i pojedine studije vetra stopirane.

To nije problem samo u Sloveniji. Kipar je zaustavio gradnju vetroparka kako bi se zaštitilo gnežđenje ptica grabljivica, a od sličnog projekta se odustalo i u Španiji zbog prigovora mreže Natura 2000.

Vetroparkovi "cvetaju" u Austriji

Vetroelektrana "Štajnberger Alpi", primera radi, u funkciji je od avgusta 2022. i poseduje snagu od 19,8 megavata. Godišnje proizvede oko 46 gigavat-časova električne energije, koja se sprovodi u dolinu sedam kilometara dugim podzemnim kablovskim kanalom.

Veliki broj vetroturbina u okolini Beča
Foto: Shutterstock

Veći i snažniji vetropark "Lavamind" biće još bliži granici sa Slovenijom. Imaće sedam turbina sa generatorima snage 6,8 megavata nemačkog proizvođača "Nordex". Četiri stuba dostizaće visinu od 118 metara, a tri 164 metra. I tamo će se struja sprovoditi u dolinu podzemnim kablom. Elektrana će godišnje proizvoditi do 80 gigavat-časova struje, što je dovoljno za 21.000 prosečnih domaćinstava, prenosi slovenački "Dnevnik".

Mere zaštite tetreba i uralske sove

Procedura izgradnje vetroelektrane nešto je drugačija nego u Sloveniji. Sprovodi se kroz objedinjeni postupak procene uticaja na životnu sredinu (UVE), u kojem nadležni organi Koruške razmatraju koliko je projekat prihvatljiv. Izdavanje dozvola traje od šest do 18 meseci. Takođe, mora se obratiti pažnja i na prirodu, konkretno, treba li poboljšati ili zaštititi staništa tetreba i uralske sove. Tetrebi su bili zaštićeni i kod elektrane Šentjurij u Sloveniji, a stubovi su obojeni horizontalnim prugama da bi se izbegli sudari pri slaboj vidljivosti.

Procena uticaja vetroparka "Lavamind" odložena je zbog prigovora Koruškog zavoda za zaštitu životne sredine i nevladinih organizacija.

Koja je minimalna udaljenost između turbina i stambenih objekata? To zavisi od pokrajine, u Koruškoj je 1.500 metara, u Štajerskoj 750, ali mogu se postaviti i bliže ako dokažete da neće biti neprihvatljive buke.

Slovenačka farma udaljena samo 720 metara

Izveštaj o proceni uticaja preveden je na slovenački jezik.

"Neke pojedinačne (stambene) zgrade u Sloveniji su bliže turbinama nego one u Austriji", navodi se u dokumentu. Jedna turbina biće udaljena 720 metara od farme u Sloveniji (vazdušnom linijom).

"Uopšteno govoreći, može se reći da se u Sloveniji (...) ne očekuju štetni uticaji", zapisano je.

Slovenački protivnici vetroelektrana uporno upozoravaju na buku, međutim, rukovodioci projekta uveravaju da nema razloga za brigu.

Šta je Natura 2000?

Mreža Natura 2000 je glavni instrument za zaštitu biodiverziteta u Evropskoj uniji zasnovan na dve najvažnije Direktive o zaštiti životne sredine – Direktivi o pticama i Direktivi o staništima. To je ekološka mreža zaštićenih područja koja je osnovana da obezbedi opstanak najvrednijih vrsta i staništa, promovišući zaštitu brojnih ekosistema I obezbešujući da evropski sistem prirode ostane zdrav i otporan. Smatra se najvećom mrežom zaštićenih područja na svetu danas.

Zaštita prirode je važna tema i za Srbiju kao deo pregovaračkog procesa za pristupanje Evropskoj uniji, posebno u primeni poglavlja 27 posvećenom zaštiti životne sredine i klimatskim promenama. Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji podržava Ministarstvo zaštite životne sredine kroz različite projekte u transponovanju evropski direktiva o životnoj sredini u zakonodavstvo Srbije. Jedan od tih projekata je "EU za Naturu 2000 u Srbiji", dvoipogodišnji projekat koji je finansirala Evropska unija.
Za uspostavljanje mreže Natura 2000 u Srbiji, Evropska unija je od 2015. godine donirala više od 3,5 miliona evra.

Bogata priroda Slovenije

Priroda je u Sloveniji među najbujnijima u Evropskoj uniji. Generacije Slovenaca uspele su da sačuvaju prirodu u tolikoj meri da više od polovine teritorije zemlje obuhvataju područja od posebnog interesa (56% Natura 2000, zaštićena područja, prirodne lepote itd.). Područja mreže Natura 2000 pokrivaju oko 37% teritorije zemlje.

U Sloveniji živi više od 22.000 životinjskih i 3.500 biljnih vrsta, među kojima je više od 2.000 sa Crvene liste ugroženih, dok je više od 800 životinjskih i više od 300 biljnih vrsta zaštićeno.

Planinar stoji na vrhu planine na granici Slovenije i Austrije i divi se pogledu
Foto: Shutterstock

U okviru mreže Natura 2000, u Sloveniji je zaštićeno 205 životinjskih i 27 biljnih vrsta (vrste Natura 2000), što predstavlja nešto više od 10% svih Natura 2000 vrsta i tipičnih prirodnih staništa (tipova staništa) u Evropskoj uniji. Stanje biljnih i životinjskih vrsta u Sloveniji je uporedivo sa stanjem u ostatku Evropske unije.

U većini opština (83), mreža Natura 2000 pokriva između 5% i 30% teritorije, dok u 23 opštine pokriva čak 80% teritorije ili više.

Oko 70% površine Natura 2000 područja čine šume, a nešto više od 20% čini poljoprivredno zemljište. Mere zaštite prirode u šumama pod mrežom Natura 2000 uglavnom su sprovođene u šumama u državnom vlasništvu. U privatnim šumama, ove mere su u početku sprovođene uz pomoć projektnog finansiranja. Od 2017. godine, sredstva iz Šumskog fonda se koriste za primenu ovih mera i u šumama u privatnom vlasništvu.

 (EUpravo zato/Dnevnik.sl/Natura 2000)