Poljsko cveće u urbanim sredinama moglo bi da upija toksične metale iz zemljišta i prenosi otrove na oprašivače, pokazalo je novo istraživanje, prenosi Gardijan.
Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu otkrili su da uobičajene biljke poput bele deteline i lijana, koje su ključne za ishranu oprašivača u gradovima, mogu da akumuliraju arsen, kadmijum, hrom i olovo iz zagađenog zemljišta.
Prethodne studije su pokazale da ovi metali štetno utiču na zdravlje pčela i drugih oprašivača koji se hrane kontaminisanim nektarom, što dovodi do smanjenja populacije i uginuća. Čak i niske koncentracije metala u nektaru mogu da ometaju učenje i pamćenje pčela, što im smanjuje sposobnost traženja hrane.
Zagađena zemljišta se najčešće nalaze na mestima gde su ranije postojale zgrade i fabrike, koje su u tlo ispuštale zagađivače. Naučnici sada preporučuju da se zemljište u urbanim sredinama testira na prisustvo zagađujućih materija i, ako je potrebno, očisti pre sadnje divljeg cveća.
Istraživanje, objavljeno u časopisu "Ecology and Evolution", sprovedeno je u postindustrijskom američkom gradu Klivlendu, u saveznoj državi Ohajo, koji ima više od 33.700 napuštenih parcela, jer se stanovništvo tokom godina iseljavalo. Nekada je to bio centar industrije poput proizvodnje gvožđa i čelika, rafinerije nafte i automobilske industrije – a sve su to delatnosti koje mogu da zagade zemljište tragovima metala.
Naučnici su izvlačili i testirali nektar iz samoniklih cvetnica koje su omiljene među oprašivačima, a rastu širom grada. Olovo je konstantno bilo prisutno u najvećim koncentracijama, ali su različite biljne vrste akumulirale različite količine i vrste metala.
Biljka cikorija sa svetloplavim cvetovima (Cichorium intybus) upila je najveću ukupnu koncentraciju metala, zatim bela detelina (Trifolium repens), divlja šargarepa (Daucus carota) i povijuša/lijana (Convolvulus arvensis).
Gradovi širom sveta suočavaju se sa problemom kontaminacije zemljišta metalima, a nivo zagađenja obično raste kako stare zgrade. Među zagađivačima se pominju i cementna prašina i rudarska industrija.
Međutim, autori studije naglašavaju da ljudi ne bi trebalo da se obeshrabre kada je u pitanju sadnja poljskog cveća kako bi se pomoglo pčelama.
Dr Sara Skot, sa Odeljenja za zoologiju Univerziteta u Kembridžu i glavna autorka izveštaja, rekla je: "Veoma je važno imati divlje cveće kao izvor hrane za pčele, i naši rezultati ne bi trebalo da obeshrabre ljude od sadnje cveća u gradovima i naseljima. Nadamo se da će ova studija podići svest o tome da je zdravlje zemljišta takođe važno za zdravlje pčela. Pre nego što se sadi cveće u urbanim sredinama kako bi se privukli oprašivači, važno je uzeti u obzir istoriju zemljišta i moguće zagađenje – i, ako je potrebno, proveriti da li postoji lokalna služba za testiranje i čišćenje tla".
(EUpravo zato/Guardian)
