Posetili smo grad koji je nekada bio prljava industrijska zona: Danas je urbani kvart gde kvadrat košta do 6.000 EUR

Kada kucate šta da posetite u Ajndhovenu, gradiću na jugoistoku Holandije u provinciji Severni Brabant, kao jednu od lokacija koje ne smete da propustite navodi se nekadašnja Filipsova fabrika - Strijp S. Dimnjaci, gasovodi, spomenici s jedne strane i urbane zgrade pretvorene iz pogona u sale za žurke, sale za skejt, stanove s druge strane prikazuju sav kontrast ali i jedinstvenost ovog naselja.

"Transformacija jednog grada nije u fizičkom razvoju, već u percepciji", priča Ausems za EUpravo zato.

Filipsovo nasleđe i dalje prisutno

Priča o transformaciji ovog mesta svakako počinje njegovom istorijom, koja je, po rečima našeg sagovornika, sačuvana, makar u nekom obliku.

"Istina, neke zgrade su lokalne vlasti tada porušile, bez našeg znanja, ali smo se izborili da neke i ostanu".

Naime, fabrika Filips danas je poznata po elektronskim uređajima, a počeli su kao porodična forma koja proizvodi sijalice. 

Sve kreće 1891. godine, kada su Frederik i njegov sin Džerard Filips osnovali "Philips & Co." sa ciljem proizvodnje električnih sijalica i drugih elektro-tehničkih proizvoda. Prva fabrika nalazila se na Emasingelu u centru Ajndhovena, gde je Džerard Filips proizveo svoju prvu električnu sijalicu.

"Tokom 1920-ih i 1930-ih godina, Filips je proširio svoje poslovanje na proizvodnju radija, medicinske opreme i drugih elektronskih uređaja. U tom periodu, kompanija je izgradila nekoliko značajnih objekata u Ajndhovenu, uključujući i "De Witte Dame" (Bela Dama), koja je služila kao fabrika sijalica", priča nam. Kako dodaje, danas je "De Witte Dame" multifunkcionalna zgrada posvećena dizajnu, umetnosti, znanju i tehnologiji, i jedan od najprepoznatljivijih simbola Ajndhovena. Ona simbolizuje promene kroz koje je Ajndhoven prošao tokom godina.

Nakon Drugog svetskog rata, Filips je nastavio sa inovacijama, uvodeći proizvode poput kompakt kasete 1963. godine, koja je promenila način snimanja i reprodukcije zvuka. Takođe, kompanija je imala značajnu ulogu u razvoju poluprovodničke industrije, osnivajući 1984. godine zajedno sa ASM International kompaniju ASML, koja je danas vodeći proizvođač opreme za proizvodnju čipova.

Godina kad Filips odlazi - šta ostaje?

Godine 1997, Filips je premestio svoje sedište iz Ajndhovena u Amsterdam, ali je ostavio dubok trag u razvoju grada.

"Danas je to urbano naselje u čiju smo transfromaciju uložili mnogo vremena, truda, ideja. Bilo je potrebno promeniti percepciju ljudi, morali smo da organizujemo zanimljive događaje, da ljudima damo sadržaj zbog kojeg će odlučiti za početak da dolaze ovde, a onda i da počnu da kupuju stanove, kancelarije i slično", kaže Ausems.

"Prvi koraci u regeneraciji Strijp-S preduzeti su početkom 2000-ih, kada su lokalna vlast u Ajndhovenu i Filips započeli planiranje nove budućnosti za ovu industrijsku zonu. U tom periodu, Filips je odlučio da se fokusira na svoje osnovne biznise, a napustio je mnoge svoje nekretnine u Ajndhovenu. Mi smo, uz pomoć grada i države, započeli proces revitalizacije, pretvarajući ovu veliku industrijsku zonu u centar kreativnih industrija", navodi.

Zadržan industrijski šarm, uz savremene sadržaje

Transformacija Strijp-S bila je postepena, a značajna tačka prekretnice bila je početak 2000, kada je počela prva faza renoviranja. Veći deo kompleksa je adaptiran za nove funkcije, zadržavajući industrijski šarm, ali sa savremenim sadržajem i novim funkcijama. Zgrade koje su bile deo fabrike su restaurirane i adaptirane, dok su u nekim slučajevima građeni potpuno novi objekti. Industrijski objekti su najčešće sačuvani i postali su kreativni prostori, dok su neki od njih preuređeni u poslovne prostore i stanove.

Danas, Strijp-S je dinamičan prostor koji kombinuje inovacije, umetnost, tehnologiju i preduzetništvo. Prema poslednjem urbanističkom planu, Strijp-S se i dalje razvija, a njegov fokus je na održivosti i inovacijama.

Ovaj kvart je postao dom za brojne startape, posebno u tehnološkim industrijama. Cilj im je, kako nam objašnjava Tom, da stvore ekosistem koji podstiče kreativne i tehnološke industrije.

Takođe, zbog svoje istorije kao centra za proizvodnju inovacija, Strijp-S privlači dizajnere, umetnike i kreativne profesionalce. Zgrade koje su bile deo Filipsove fabrike sada su dom galerija, studija, i dizajnerskih firmi. Poznati holandski dizajnerski studio Dutch Design Week (DDW), jedan od najvećih dizajnerskih događaja u Evropi, održava svoje izložbe i događanja u Strijp-S.

Strijp-S je takođe postao kulturni centar, sa brojnim prostorima za izložbe, koncerte i druge kulturne manifestacije. Događaji kao što su Strijp-S Festival i Glow Eindhoven privlače posetioce iz celog sveta, omogućujući im da se upoznaju sa najnovijim dostignućima u oblasti dizajna, umetnosti i tehnologije.

Kvart na 330.000 kvadrata

Pored poslovnih prostora, Strijp-S danas nudi i stambene jedinice, a arhitektonski projektirani objekti kombinuju savremeni dizajn sa industrijskom estetikom. Ovaj spoj industrijske prošlosti sa modernim životnim prostorima čini Strijp-S atraktivnim mestom za život i rad.

Kafići, pivnice, neki od najboljih restorana, pa čak i sale za neke od najurbanijih sportova takođe su deo ovog naselja.

Mi smo posetili samo neka od svih ovih lokacija koje se prostiru na čak 330.000 kvadrata. Neobične pivnice sa ogromnim izborom pivnica, sala za skejt gde smo prisustvovali fascinantnim izvedbama mladih koji se ovim sportom bave, a zatim i restoran gde smo jeli neobičan holandski dezert - pet vrsta sira sa džemom.

"Kvadrat danas ovde ide u proseku 6.000 evra", priča nam sagovornik. 

Od lokalaca čujemo da je upravo ovaj kvart podigao cene nekretnina u celom gradu, pa neretko ljudi odlučuju od kupe ili iznajme nekretninu van Ajnhovena, uprkos tome što tu rade, a kao glavno prevozno sredstvo koriste vozove i bicikle.

Iako je Strijp-S već postao jedan od najvažnijih tehnoloških i kreativnih centara u Evropi, planovi za njegov dalji razvoj uključuju još veću integraciju u gradsku infrastrukturu i širenje ekosistema za startape i tehnološke inovacije. Pored toga, u planu su nova ulaganja u održivost, uključujući zelene zgrade, energijski efikasne sisteme i održivu mobilnost.

Strijp-S danas nije samo industrijska zona – to je simbol moderne regeneracije urbanih prostora, "dokaz da čak i najstarije industrijske oblasti mogu postati inovativni centar za budućnost", zaključuje Tom Ausems.

(EUpravo zato/JA)