Evropski Savet je postigao načelni dogovor sa Evropskim parlamentom o direktivi kojom treba da se prati stanje zemljišta kako bi se poboljšala otpornost i upravljalo zagađenim lokacijama i rizicima koje one nose.
Direktiva će takođe utvrditi principe za ublažavanje gubitka zemljišta, pogotovo ako se uklanja zbog gradnje puteva ili objekata.
Zdravo zemljište je osnova za 95 odsto hrane koju konzumiramo i dom je za više od 25 odsto svetskog biodiverziteta. Predstavlja najveći kopneni rezervoar ugljenika na planeti.
Ipak, zemljište je ograničen resurs, a više od 60 procenata tla u EU nije u dobrom stanju.
Evropski zvaničnici ovim dogovorom, iako se ne radi o obavezujućem cilju, žele da se do 2050. godine postigne zdravo stanje zemljišta. Dogovor moraju da potvrde obe institucije EU.
"Uspostavili smo prvi okvir EU za procenu i praćenje stanja zemljišta širom Evrope. Krajnje je vreme za akciju, jer je više od 60 odsto evropskog zemljišta nezdravo i stanje se pogoršava. Zdravo i otporno zemljište je ključno za bezbednu i hranljivu hranu i čistiju vodu za buduće generacije", poručila je Paulina Hnnig-Kloska, ministarka za klimu i zaštitu životne sredine Poljske.
Države članice, uz podršku Komisije, prvo će pratiti, a zatim procenjivati stanje zemljišta na svojoj teritoriji, kako bi nadležne institucije širom EU mogle da pruže adekvatnu podršku u sprečavanju i suzbijanju degradacije zemljišta.
I Savet i Parlament složili su se da mora da postoji usklađen okvir za praćenje, sa uporedivim podacima.
Članice će određivati tačke uzorkovanja za praćenje, na osnovu zajedničke metodologije EU. Jedan od prvih koraka biće analiza prisustva tzv. večnih hemikalija PFAS i pesticida.
Kako bi se smanjio gubitak zemljišta širom EU, države članice će poštovati predložene principe uz poštovanje nacionalnih odluka o prostornom planiranju (uključujući stanovanje, rudarstvo, održivu poljoprivredu i energetsku tranziciju).
Prema strategiji EU o zemljištu, koju je Komisija predstavila 2021. godine, nedostatak posebne zakonodavne regulative EU prepoznat je kao glavni uzrok alarmantnog stanja zemljišta u EU. Kako bi se osigurao isti nivo zaštite zemljišta kakav već postoji za vodu, morsku sredinu i vazduh, Komisija je 5. jula 2023. predložila ovu direktivu o praćenju zemljišta.
Krajnji cilj je da čitavo zemljište u EU bude u zdravom stanju do 2050. godine, u skladu sa planovima "nulte zagađenosti".
Direktiva će takođe doprineti ostvarivanju ciljeva Agende UN za održivi razvoj do 2030. godine.
(EUpravo zato/Europa.eu)
