Španija je očigledno na prvoj liniji klimatskih promena u Evropi.
Sada su istraživači na Universitat Politecnica de Catalunia (UPC) u Barseloni podrobnije ušli u njene klimatske vitalne elemente.
Predviđaju da će se do 2050. padavine smanjiti i do 20 odsto u poređenju sa sadašnjim nivoima.
Ovo bi Španiju prevelo iz umerene mediteranske klime u klimu nalik stepi ili čak pustinji, prema Kepenovom sistemu koji deli svet na pet različitih klimatskih zona na osnovu rasta biljaka.
„Proces zagrevanja koji je rezultat klimatskih promena bio je veoma izražen u kopnenoj Španiji i na Balearskim ostrvima, što predstavlja pravu žarišnu tačku", pišu istraživači.
Predstavljeni na Međunarodnom meteorološkom kongresu Evropskog meteorološkog društva (EMS) u Barseloni ranije ovog meseca, njihovi nalazi otkrivaju šta će se s klimom dešavati u narednom periodu do sredine veka.
Koliko se Španija zagrejala?
Između 1971. i 2022. godine, temperature u kopnenoj Španiji i na Balearskim ostrvima (uključujući Majorku) porasle su za 3,27°C.
To je znatno iznad svetskog proseka od 1,19°C i mediteranskog proseka od 1,58°C, prema stručnjacima UPC-ovog Centra za politiku i procenu zemljišta (CPSV).
Letnji dani tokom kojih je maksimalna dnevna temperatura 25°C ili više - porasli su sa 82,4 u 1971. na 117,9 u 2022, što je povećanje od 43 odsto, pa se tako, leto u Španiji proteglo u proseku 36 dana.
U međuvremenu, tropske noći, tokom kojih se živa ne spušta ispod 25°C - porasle su sa 1,73 na 14,12.
Porast tropskih noći koncentrisan je na Južnoj visoravni, u dolinama reka Gvadalkivir i Ebro, kao i na obali Sredozemnog mora, primećuju istraživači.
Što se tiče toplotnih talasa, učestalost ovih vrućina porasla je sa manje od jedne godišnje u proseku između 1971-1980, na skoro dve u deceniji od 2013-2022.
Toplotni talasi su takođe postali duži, u proseku od tri do devet dana.
Da li klimatske promene povećavaju sušu i ekstremne padavine u Španiji?
Studija pokazuje „snažnu vezu“ između povećanja temperature i smanjenja padavina u Španiji u poslednjih 50 godina.
Između 1971. i 2022. godine, padavine su se smanjivale po stopi od 0,93 mm godišnje, vodeći zemlju ka većim naletima suše koje pogađaju građane i radnike.
Istovremeno, u većem delu Španije povećane su ekstremne padavine. Obilne padavine (više od 60 mm dnevno) povećale su se u Andaluziji, Kastilji La Manča, Mursiji, Valensiji, južnoj Kataloniji, Balearskim ostrvima, Aragonu, Navari, Baskiji i Asturiji.
Prema studiji, ovi pljuskovi su posebno koncentrisani na obali Sredozemnog mora.
Ekstremne padavine mogu izazvati poplave i ne nadoknađuju suše.
„Praktično na celoj teritoriji, veza između progresivnog zagrevanja i tendencije ka smanjenju padavina je veoma značajna“, zaključuju autori.
Koliko bi Španija mogla biti vrela i suva u budućnosti?
Ako se emisije gasova staklene bašte nastave svojom trenutnom putanjom, srednja dnevna temperatura u Španiji će dostići 15,84°C 2050. godine, što je 1,43°C više od prosečnih temperatura u poslednjih 10 godina.
Do tada bi se broj letnjih dana povećao za 22,7, a tropskih noći za 7,2 u proseku širom zemlje, u poređenju sa periodom 2013-2022.
Suše će takođe nastaviti da se produžavaju, što će rezultirati „fundamentalnom promenom" klime Španije, jer ona prelazi sa vrelog letnje vremena mediteranske klime na hladnu klimu u nekim delovima, pod Kepenovim sistemom.
"Hladna" stepska klima će biti dominantna klima u kontinentalnoj Španiji do 2050, progresivno zamenjujući tipičnu mediteransku klimu, dodaju istraživači.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
