Nedaleko od Brandenburške kapije, jedne od najprepoznatljivijih znamenitosti Berlina, nalazi se napušteni aerodrom Tempelhof.
Nekada grandiozna zamisao nacista, a danas mesto za ekstremne sportove, šetnju, trčanje, vožnju biciklom ili druženje.
Upravo tamo je 1909. američki avijatičar Orvil Rajt demonstrirao svoje veštine, a gledaoci su se divili cepelinima.
Otvoren je 1923. i u to vreme je bio jedan od prvih na svetu. Nešto kasnije, već za vreme nacista, doživeo je radikalnu transformaciju kada je trebalo da služi kao "svetski aerodrom". Bio je najveći u Evropi, a posedovao je zgradu dugačku 1,2 kilometra sa 9.000 prostorija. Tadašnje arhitekte su želele da sve bude monumentalno, pa se u okolini gradilo i veliko stambeno naselje.
Građevine nikada nisu završene, ali je aerodrom odigrao veliku ulogu posle Drugog svetskog rata - 1948/49. godine.
Tada je na snazi bila sovjetska blokada oko Zapadnog Berlina i ništa nije smelo da uđe na tu teritoriju, pa su saveznici narodu potrepštine dopremali vazdušni putem. Oko dva miliona ljudi je bilo odsečeno od sveta.
Mnogi Berlinci smatraju da im je ovaj aerodrom spasao život.
Sovjetski Savez je ukinuo blokadu 12. maja 1949, a Tempelhof je postao međunarodni simbol slobodnog Zapada.
Nakon što je usledio još jedan rat - hladnoratovski sukob - Tempelhof je polako gubio na važnosti, a zvanično je zatvoren 2008. godine.
U međuvremenu je bio i pod američkom kontrolom, a njihov uticaj se može osetiti i danas jer se tu nalaze tereni za bejzbol i košarku kao i mesta za roštiljanje.
Jedno vreme je bio jedina veza između Federalne Republike Nemačke i Zapadnog Berlina, a 60-ih je služio i za snimanje filmova.
Kakva će biti dalja sudbina Tempelhofa nije sasvim sigurno, jer se danas mnogi za njega nadmeću - gradska uprava želi jedno, a aktivisti drugo.
Ipak, jedno je sigurno. Građanima se sviđa ovakav kakav jeste, a mladi ljudi ovde imaju priliku da se bave i ekstremnim sportovima zbog jakih vetrova.
Najveći izazov će predstavljati renoviranje krova zgrade aerodroma. Krov, građen između 1935. i 1941. godine, prekriva područje od 21.400 kvadrata, ali je vreme učinilo svoje i potrebno je opsežno renoviranje.
Pre nekoliko godina usvojen je plan "Vision 2030" koji uključuje renoviranje, ali i razvoj održivih koncepata. Cilj je da Tempelhof ostane živopisno mesto susreta koje će služiti urbanoj zajednici, ekonomiji i kulturi. Danas se tu održavaju i brojni festivali i trke električnih vozila.
Berlinci su 2014. na referendumu odbili plan da se gradi na aerodromu već su izrazili želju da Tempelhof bude veliki gradski park.
Ako se nađete u Berlinu do njega se može doći metro linijom U6 do stanice Platz der Luftbrücke ili Paradestrasse. Takođe se nude i brojni turistički obilasci ovog parka.
Urbane bašte i po koji nadgrobni spomenik
Kako bi se javni prostor što bolje iskoristio, u okolini nekadašnje piste Tempelhofa nalazi se urbana bašta gde se gaji ne samo cveće već i voće i povrće. Tu je i igralište za mališane, a posetioci mogu i roštiljati.
U pitanju je neka vrsta pojedinačnog, ali i zajedničkog baštovanstva, a može se reći da su stotine ljudi uključene u rad jedne od najupečatljivijih bašti u Berlinu. Na ovom mestu nije ni jednostavno održavati kulture zbog specifičnih vremenskih uslova i snažnog vetra.
Kako se grad širio, Berlin se menjao, ali ponestajalo je prostora. Tada se javila ideja da bi i nekadašnja groblja mogla da posluže i pretvore se u parkove. Tako se možete odmarati u divnom zelenilu, sve dok vam pažnju ne privuče nekoliko nadgrobnih spomenika koji i dalje krase taj kraj.
(EUpravo zato)
