Strickland Metals izdvojio je 37 miliona dolara za kupovinu projekta Rogozna koji se može pohvaliti ogromnim resursom od 5,44 miliona unci zlatnog ekvivalenta, što je oko 170 tona, pišu australijski mediji.
Australijski gigant se bavi otkrivanjem mineralizovanih sistema "svetske klase" sa fokusom na zlato i bakar.
Kako navode mediji, za projekat zlata Rogozna Strickland Metals je već potpisao obavezujući ugovor o kupoprodaji koji podrazumeva sticanje celokupnog kapitala Betoota Holdings Ltd, vlasnika kompanije Zlatna Reka Resources koja poseduje projekat Rogozna.
Rogozna projekat ima potencijal da preraste u jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na svetu, a podrazumeva četiri dozvole za istraživanje za oko 184 kvadratna kilometra u rudarskom basenu Trepča.
Mineralni resurs obuhvata i 214.000 tona bakra i 364.000 tona cinka, a ima i dodatni značajan istraživački potencijal i mogućnosti proširenja resursa, uključujući značajnu mineralizaciju porfira bakra i zlata.
"Oduševljeni smo što možemo da najavimo kupovinu velikog projekta Rogozna, ekvivalentnog zlata od 5,44 miliona unci", rekao je izvršni direktor australijske kompanije Endru Brej.
Dodao je da Rogozna predstavlja savršenu priliku da isporuči značajnu dodatnu vrednost za akcionare Stricklanda.
Ukupni troškovi akvizicije od oko 37 miliona dolara biće završeni prvenstveno putem emisije kompanijiskih akcija sa periodom deponovanja od 18 meseci, a prvi deo od 750.000 dolara kupoprodajne cene je već uplaćen.
Kupoprodajni ugovor će po završetku akvizicije omogućiti emisiju nešto manje od 380 miliona akcija po ceni od 9 centi po akciji.
Po završetku akvizicije, Strickland namerava da odmah preduzme istražno bušenje u svakom od četiri definisana ležišta, fokusirajući se na zone mineralizacije visokog kvaliteta i nova otkrića.
Faza dijamantskog bušenja od 60.000 metara biće sprovedena do kraja 2025. godine, uz bušenje primarnih ciljeva na lokacijama Šanac, Medenovac, Gradina i Bakarni kanjon.
"Po našem mišljenju, projekat ima potencijal da preraste u jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na globalnom nivou, sa značajnim udelom bakra i cinka", rekao je Brej.
Prednost koju Rogozna nudi iz već impresivne baze je nešto što je prilično retko u ovoj industriji - potencijal za značajnu mineralizaciju porfira bakra i zlata izvan glavnih perspektivnih područja.
Prema Breju, Srbija je dobro uređena zemlja sa uspostavljenom rudarskom jurisdikcijom i trenutno je drugi po veličini proizvođač bakra u Evropi.
On je dodao da je u projekat uključen i izuzetan tim od 22 srpska člana.
"Tamo ima plemenitih metala za pola Evrope"
Još 2009. godine domaći mediji su prenosili da stručnjaci stranih kompanija, koji su istraživali oblast Novog Pazara trvde da cela planina Rogozna leži na bakru, srebru i zlatu i da plemenitih metala tamo ima za pola Evrope.
Rogoznu su istraživali i stručnjaci beogradskog Geozavoda, koji su samo na lokalitetima Medenovac i Karavansalija pronašli rezerve od oko 40 miliona tona rude bakra, srebra i zlata, prenele su tada Novosti.
Procenat metala u rudi kreće se od 1,2 do 1,6% što je bolje nego u Boru.
Priča o Rogozni kao bogatom ležištu zlata vratila se u fokus pre četiri godine kada je Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo prvu dozvolu za rudarska istraživanja na tom području.
(M.A./EUpravo zato/Kurir.rs)
