U subotu, u 01:23 po moskovskom vremenu, 26. aprila 1986. godine, reaktor broj četiri u nuklearnoj elektrani Černobilj pretrpeo je katastrofalnu eksploziju, bacajući oblake radioaktivnog materijala na okolno područje.
Glavni uzrok nesreće je pre svega nedovoljno ispitana tehnologija ovog tipa reaktora i njegova nestabilnost pri niskoj snazi, ali ne treba zanemariti po mnogima i ljudski faktor, loše upravljanje i nedovoljno iskustvo operatera reaktora. Černobiljska elektrana (Lenjinova memorijalna nuklearna elektrana Černobilj) se nalazi u blizini grada Pripjata u Ukrajini, 18 km severozapadno od grada Černobilja, 16 km od granice sa Belorusijom i oko 110 km severno od Kijeva. Katastrofa je izložila skoro 8,4 miliona ljudi štetnim radioaktivnim hemikalijama. Eksplozija je bila toliko snažna da je odnela čelični poklopac od 1.000 tona sa reaktora - iste težine kao tri Boinga 747. Eksplozija je izazvala i požar koji je nekontrolisano goreo.
Obližnji grad Pripjat nije bio odmah evakuisan. Stanovnici su se bavili svojim uobičajenim poslovima, potpuno nesvesni šta se desilo. Međutim, nekoliko sati po eksploziji, na desetine ljudi se razbolelo. Kasnije su prijavljene jake glavobolje i ukusi metala u njihovim ustima, uz nekontrolisane napade kašljanja i povraćanja.
Nijedan izveštaj nije objavljen sve do trećeg dana nakon eksplozije u Černobilju. Zatim su švedske vlasti objavile mapu povećanog nivoa radijacije u Evropi i objavile svetu da se nuklearna nesreća dogodila negde u Sovjetskom Savezu. Pre objave Švedske, sovjetske vlasti su sprovodile hitne akcije gašenja požara i čišćenja, ali su odlučile da ne prijave nesreću ili njene razmere u potpunosti. Tada je evakuisano preko 50.000 stanovnika.
POSLE EKSPLOZIJE
Tokom prve četiri godine nakon nesreće u Černobilju sovjetske vlasti su odlučile da se u velikoj meri pozabave posledicama eksplozije na nacionalnom nivou. Bez sovjetske podrške, Ujedinjene nacije i njihovi partneri tražili su načine da pruže hitnu podršku, što je uključivalo procenu nuklearne bezbednosti i uslova životne sredine u kontaminiranom području, i dijagnostikovanje različitih zdravstvenih stanja koja su rezultat nesreće. UN su se takođe fokusirale na podizanje svesti stanovnika ove regije, učeći ih kako da se zaštite od radijacije koja se nalazi u životnoj sredini i poljoprivrednim proizvodima.
Decenijama kasnije, svet se još uvek suočava sa posledicama Černobilja. Veliki delovi zemlje i dalje su kontaminirani radioaktivnim materijalom, a brojni ljudi još uvek trpe posledice izloženosti radijaciji. Međutim, 38 godina kasnije, postoje i trenuci nade. Područje oko Černobilja postalo je laboratorija za istraživanje uticaja radijacije na životnu sredinu i ljude. Naučnici proučavaju adaptaciju flore i faune na visoke nivoe radijacije, pružajući vredne uvide u dugoročne efekte nuklearne katastrofe.
Nakon katastrofe u Černobilju, šuma koja okružuje elektranu ponela je naziv "Crvena šuma". Sva stabla su usled ekstremno visoke radijacije spaljena do kraja tog dana i dobila su crvenu i crveno-smeđu boju. Stara šuma u blizini Černobilja je iskrčena i posađena su nova stabla. Međutim, uprkos tome što su stara stabla iskrčena, i dalje postoji značajno prisustvo radijacije u tom području.
OBELEŽAVANJE MEĐUNARODNOG DANA SEĆANJA NA ČERNOBILJSKU KATASTROFU
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1990. godine usvojila rezoluciju kojom se poziva na međunarodnu saradnju u rešavanju i ublažavanju posledica katastrofe u Černobilju. Ovo je označilo početak učešća Ujedinjenih nacija u naporima za oporavak.
Ujedinjene nacije su 2016. godine zvanično ustanovile Međunarodni dan sećanja na černobiljsku katastrofu kako bi prepoznale trajne dugoročne posledice katastrofe i podržale pogođene zajednice i teritorije u njihovim naporima da postignu održivi razvoj.
Obeležavanje ovog dana služi kao podsećanje na važnost sigurnosti i odgovornosti u upravljanju nuklearnom energijom.
(KS/EUpravo zato)
