Ko je pratio društvene mreže proteklih dana, mogao je da vidi da je sve bilo u znaku aurore borealis, odnosno, polarne svetlosti koja je bila vidljiva širom Evrope, SAD, pa čak i na Novom Zelandu (aurora australis).
Neverovatni prizori su mogli da se vide i u područjima u kojima je tako nešto do prošlog petka bilo skoro nemoguće.
Nebo iznad Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske je takođe bilo neobično osvetljeno, a ovakva pojava se dešava jednom u 20 godina.
Polarna svetlost se mogla videti u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Danskoj, Poljskoj i mnogim drugim evropskim državama.
Zašto se pojavila aurora borealis?
Velika solarna oluja pogodila je Zemlju i zapretila da poremeti rad satelita, elektroenergetskih mreža i telekomunikacijskih sistema, mada veći kvarovi nisu prijavljeni.
Geomagnetska oluja je opisana kao "ekstremna", nivoa 5 od 5, objavio je Svemirski centar za predviđanje vremena. Ovo je prva oluja nivoa G5 od oktobra 2003. godine.
Nekoliko koronalnih eksplozija (CME) je započeto u petak, a tada su izbačena plazma i magnetna polja sa Sunca.
Zašto nebo postaje roze?
Polarna svetlost se prelama u više boja od zelene do ružičaste.
To je prouzrokovano česticama Sunca koje pogađaju gasove pri ulasku u atmosferu naše planete. Dva najzastupljenija gasa su azot i kiseonik. Atomi kiseonika odaju zelenu boju, koja se najčešće može videti prilikom aurore borealis, dok atomi azota emituju roze, plave i ljubičaste tonove.
Kako događanja na Suncu utiču na Zemlju?
Aktivnost Sunca raste i opada u ciklusima od oko 11 godina. Tokom solarnih maksimuma dolazi do povećanja učestalosti dve solarne pojave - solarnih bljeskova i koronalnih izbacivanja mase (CME) - koje uzrokuju krivljenja u Sunčevim magnetskim poljima.
Solarni bljeskovi uključuju velike količine energije koja se emituje u obliku elektromagnetskog zračenja. Iako putuju brzinom svetlosti tako da do Zemlje stižu za oko 8 minuta, oni deluju samo na gornje slojeve atmosfere, posebno jonosferu, uzrokujući poremećaje u satelitskoj komunikaciji i GPS-u. Međutim, ne predstavljaju pretnju za zemaljsku komunikaciju ni infrastrukturu.
Najjača dosad geomagnetna oluja u istoriji se dogodila 1859. godine i poznata je kao Karingtonov događaj, po britanskom astronomu Ričardu Karingtonu.
CME je stigao do Zemlje za samo 17.6 sati, uzrokujući štete i požare u telegrafskoj mreži i opremi, a nekoliko operatera doživelo je električne šokove.
Tada je bilo velikih prekida u radu telegrafa u Severnoj Americi i Evropi.
(EUpravo Zato/BBC)
