Najviši sud Evropske unije presudio je da je čuvena malteška šema "zlatnih pasoša", kojom su stranci mogli da dobiju državljanstvo u zamenu za ulaganje od najmanje 690.000 evra, u suprotnosti s pravom EU.
Evropska komisija je još pre nekoliko godina pokrenula postupak protiv Malte, tvrdeći da ova praksa krši princip lojalne saradnje među članicama. Sistem je omogućavao osobama bez porodičnih veza ili prebivališta na Malti da steknu malteško državljanstvo – a samim tim i pravo da žive i rade u bilo kojoj zemlji EU.
Sud pravde EU stao je na stranu Komisije, ocenjujući da se ovakva praksa svodi na "komercijalizaciju državljanstva članice, a time i građanstva Unije", što je – kako se navodi – u potpunoj suprotnosti sa suštinom tog statusa, kako ga definišu evropski ugovori.
U obrazloženju se dalje navodi da je dobijanje državljanstva bilo zasnovano isključivo na finansijskim ulogima, dok stvarno prebivalište na Malti nije bilo suštinski kriterijum.
Sud je presudio da je Malta prekršila svoje obaveze prema evropskom pravu i naložio joj da snosi troškove postupka.
Odluka dolazi iako je nezavisni izveštaj iz oktobra prošle godine, koji je sastavio generalni pravobranilac EU Entoni Kolins, tvrdio da zabrinutost Komisije nije opravdana i da članice same imaju pravo da odlučuju ko će biti njihov državljanin, a time i građanin EU. Međutim, sudije nisu obavezne da slede mišljenje pravobranioca – iako to u većini slučajeva čine.
Poslednja članica EU koja je nudila državljanstvo
Malta je ovom presudom izgubila status poslednje članice EU koja je nudila državljanstvo kroz ovakvu šemu, nakon što su Kipar (2020.) i Bugarska (2022.) ukinule svoje programe.
Ipak, neke zemlje još uvek nude tzv. "zlatne vize" – dozvole za boravak u zamenu za investicije, što je blaža verzija sistema, ali i one su sve više pod lupom.
Portugal je 2023. godine ukinuo opciju investiranja u nekretnine kroz zlatne vize kako bi smanjio špekulacije na tržištu stanova, Holandija je potpuno ukinula svoj program u januaru 2024., a i Španija je najavila ukidanje "zlatnih viza" za one koji ulažu u nekretnine.
Ovakvi programi izazvali su ozbiljne bezbednosne i finansijske sumnje, naročito posle ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, jer su omogućavali bogatim Rusima da zaobiđu sankcije uz EU pasoš ili boravišnu dozvolu.
Još 2022. godine, poslanici Evropskog parlamenta pozvali su na strožu regulaciju i zabranu prodaje državljanstva kroz investicije, ocenjujući tu praksu kao etički, pravno i ekonomski neprihvatljivu.
(EUpravo zato)
