Nakon što je Narodna banka Srbije odlučila da zadrži referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, mnogi građani se pitaju da li je pravi trenutak za zaduživanje.
Profesor Nikola Stakić sa Univerziteta u Beogradu za RTS ističe da odluka NBS odražava oprez zbog domaćih i međunarodnih faktora – uključujući inflaciju, klimatske rizike za poljoprivredu i globalnu nestabilnost.
Prema njegovim rečima, mogući slabiji poljoprivredni prinosi zbog visokih temperatura i poskupljenja hrane dodatno komplikuju ekonomski ambijent.
Hrana, kao ključna stavka potrošačke korpe, čini više od 30% troškova domaćinstava u Srbiji, pa se svaki cenovni skok znatno jače oseća nego u EU.
Na međunarodnom planu, sve su izraženiji geopolitički i trgovinski rizici.
Tramp najavljuje dodatne carine od 35% na robu iz 14 zemalja, uključujući i Srbiju, dok se inflatorni pritisci dodatno pojačavaju zbog rasta cena energenata.
Profesor Stakić smatra da mere američke administracije kratkoročno neće značajno uticati na domaću ekonomiju, s obzirom na to da je trgovinska razmena sa SAD-om manja od 1,5% ukupne spoljnotrgovinske aktivnosti Srbije.
Ipak, globalno, te carine mogu usporiti trgovinu i izazvati nove cenovne udare.
Da li je trenutak da se uzme kredit?
Kada je reč o kreditima u evrima, određeni indikatori ukazuju na mogući pad euribora do kraja 2025. godine, što bi moglo olakšati otplatu građanima koji imaju varijabilne kamatne stope.
Ipak, Stakić upozorava da se ne može očekivati povratak na vreme kada su kamate bile nulte ili negativne.
Geopolitički sukobi i rast cena energenata i hrane mogu povećati troškove života i uticati na monetarnu politiku, pa i na kamatne stope, što može otežati otplatu kredita.
Tržište sirovina takođe reaguje – najavljena carina od 50% na uvoz bakra već je izazvala skok cene ovog industrijskog metala, što može imati posledice na građevinski i elektronski sektor.
U tom kontekstu, devizne rezerve Srbije, koje su krajem juna dostigle 27,4 milijarde evra, predstavljaju važan oslonac stabilnosti.
Ovaj iznos omogućava NBS-u dovoljan prostor za intervencije i očuvanje stabilnosti kursa dinara.
Na kraju, profesor poručuje da je neophodno raditi na jačanju konkurentnosti domaće privrede i širenju izvoznog tržišta, kako bi se smanjila zavisnost od pojedinih zemalja i ublažio uticaj spoljnopolitičkih udara.
Dakle, iako može doći do pada euribora i blagog smanjenja kamata, okruženje je i dalje neizvesno, pa je važno pažljivo razmotriti uzimanje kredita u ovom periodu.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
