Digitalna revolucija, zelena tranzicija, veštačka inteligencija, robotizacija… Sve to možda zvuči kao budućnost, ali u stvarnosti – već se dešava. Poslovi koje smo nekada znali ili već nestaju, ili se menjaju do neprepoznatljivosti. Zato je Evropska unija rešila da reaguje.
Evropska komisija je pokrenula inicijativu "Unija za veštine" (Union for Skills) – čiji je cilj da građanima ponudi alate za snalaženje u svetu rada koji se brzo menja. Nema mnogo komplikacija: želite da naučite nešto novo, da promenite zanimanje, da unapredite ono što već radite? EU će u tome da vam pomogne.
U fokusu su ljudi
Ono što ovu inicijativu izdvaja jeste što nije namenjena samo "velikim igračima" i korporacijama. Naprotiv, građani su u centru pažnje. I to ne samo mladi koji tek traže prvi posao, već i ljudi srednjih godina koji možda godinama rade isti posao, ali osećaju da se stvari oko njih menjaju.
Pomoć se nudi i malim i srednjim firmama, koje često nemaju vremena ni sredstava da same organizuju obuke za zaposlene. Unija za veštine poziva na saradnju škole, lokalne zajednice, obrazovne ustanove, kompanije, pa čak i organizacije civilnog društva – svi zajedno u misiji da znanje postane dostupno svima.
Nova zanimanja
Evropsko tržište rada već neko vreme vapi za radnicima u određenim sektorima: IT, građevina, zdravstvo, logistika, zelene tehnologije... Istovremeno, milioni ljudi širom Evrope osećaju da gube korak jer im fali baš ta nova veština.
Zato je Unija za veštine fokusirana na brze i praktične obuke, tzv. mikro-kvalifikacije. To nisu višegodišnje škole i programi, već kursevi koji traju nekoliko dana ili nedelja, a daju vam konkretno znanje – nešto što možete odmah da primenite na poslu.
Na primer, kako da upravljate društvenim mrežama, koristite napredne alate u Excel-u, održavate solarne panele ili pružate osnovnu negu starijima. Sve ono što se danas traži – a što vas može dovesti do novog posla ili pomoći da sačuvate stari.
Veštine ne poznaju godine
Ovo nije samo priča o mladima i "startap generaciji". U fokusu su i ljudi od 40, 50 ili više godina, koji su možda ostali bez posla ili osećaju da moraju da promene profesiju. EU šalje jasnu poruku: nikad nije kasno da se uči i nikad nije kasno da se počne iz početka.
Zato će se u narednim godinama još više ulagati u programe prekvalifikacije i doškolovavanja, uz podršku lokalnih i nacionalnih institucija. Planira se i uvođenje ličnih budžeta za učenje – ideja je da svako ima pravo na određeni broj sati obuke koje može da koristi tokom karijere, kad god mu zatreba.
Godina veština je bila samo početak
Ova inicijativa nastavlja se na Evropsku godinu veština (2023), kada su širom Unije organizovane brojne obuke, sajmovi, radionice i javne kampanje. Ideja je bila da se podigne svest o važnosti obrazovanja tokom čitavog života. Unija za veštine sada prelazi iz kampanje u sistemsku podršku – nešto što bi trebalo da traje godinama i donese konkretne rezultate.
U prevodu: nećete više morati da završite ceo fakultet ako vam treba jedna nova veština. Učenje postaje fleksibilnije, brže i pristupačnije.
Gde je tu Srbija?
Iako ova inicijativa formalno važi za zemlje članice EU, ona je deo šire politike koja uključuje i zemlje koje su na putu ka članstvu. Srbija, kao kandidat za članstvo i korisnik evropskih fondova, već sada ima pristup raznim programima koji podržavaju obrazovanje, digitalne veštine i zapošljavanje.
Mnoge škole, firme i obrazovne ustanove u Srbiji već sarađuju sa EU na programima stručnog usavršavanja, posebno kroz Erasmus+, Digital Europe, IPA fondove i projekte zapošljavanja mladih. Unija za veštine otvara vrata da se ti programi dodatno prošire i bolje usklade sa potrebama tržišta rada.
(EUpravo zato/Evropska komisija)
