Prošle godine u Sloveniji je bilo 944.008 zaposlenih, najviše od 1991. godine, ili 27 odsto više nego 1997. godine, kada ih je bilo najmanje. Struktura radno sposobnog stanovništva se menja, sve je više stranaca.
Kako su statističari objasnili, 2010. godine 92,6 odsto zaposlenog stanovništva u Sloveniji činili su slovenački državljani, ali je prošle godine taj udeo pao na 84,3 odsto.
Udeo zaposlenih sa državljanstvom jedne od ostalih zemalja članica EU kretao se između 0,5 odsto i 2,1 odsto tokom ovog perioda, dok se udeo onih sa državljanstvom drugih zemalja povećava - prošle godine su činili 13,7 odsto svih zaposlenih.
U 2024. godini, najveći broj zaposlenih, 22,3 odsto od ukupnog broja, radio je u prerađivačkoj industriji, zatim u trgovini, održavanju i popravci motornih vozila (12,3 odsto) i obrazovanju (8,6 odsto).
Za oktobar 2018. godine, posmatrano po zanimanjima, najveća prosečna mesečna bruto plata bila je za zakonodavce, visoke zvaničnike i menadžere (3.731 evro), a najniža za one koji obavljaju jednostavne poslove (1.477 evra), izračunali su statističari.
Među prosečnim mesečnim bruto platama prema standardnoj klasifikaciji delatnosti, plate za oktobar 2023. bile su najviše u finansijskim i osiguravajućim delatnostima (3.183 evra), a najniže u ugostiteljstvu (1.569 evra).
U istom periodu, prosečne mesečne bruto zarade zaposlenih građana Slovenije bile su 5,2 odsto više od proseka, dok su plate građana ostalih članica EU bile niže od proseka za 10,8 odsto, a plate građana van EU bile su niže za 29,1 odsto.
Broj radnih mesta opada, ali ne za sve oblasti
U međuvremenu, broj otvorenih radnih mesta opada skoro dve godine. U poslednjem kvartalu prošle godine bilo je dostupno oko 17.900, odnosno 7,5 odsto manje nego u prethodnom kvartalu. Međugodišnje poređenje pokazuje 14 odsto manju potražnju za novom radnom snagom.
U poslednjem kvartalu prošle godine, obim potražnje bio je najveći u građevinarstvu, gde su poslodavci tražili skoro 3.200 novih zaposlenih, i u proizvodnji, gde su objavili oko 3.100 slobodnih radnih mesta.
Krajem prošle godine, oko 510.000 zaposlenih lica otišlo je na rad u drugu opštinu, što znači da je svaka druga zaposlena osoba bila međuopštinski radni migrant. Među svim opštinama, samo 34 su imale više radnih mesta nego zaposlenih stanovnika. Među njima se izdvojila opština Trzin, sa približno tri i po puta više radnih mesta nego zaposlenih stanovnika.
Opština Ljubljana je najviše opterećena migracijama radne snage u oba smera. Skoro 141.500 ljudi iz drugih opština dolazi na posao u glavni grad, dok oko 25.400 njenih stanovnika radnog doba napušta glavni grad da bi radilo u drugim opštinama.
Krajem 2024. godine, oko 207.300 zaposlenih migranata, odnosno 22,5 odsto stanovništva radnog doba, otišlo je na rad u drugi statistički region. Primetna je centralizacija radnih mesta u centralnoslovenačkom statističkom regionu. U poslednjih osam godina ovo je bio jedini region u kome je bilo više radnih mesta nego zaposlenih, piše Zavod za statistiku.
(EUpravo zato/Seebiz)
