Prema procenama Međunarodne organizacije rada (ILO) za 2023. godinu, 58% svetske radne snage je zaposleno u neformalnom sektoru. Nakon isključivanja poljoprivrednih radnika, taj broj pada na 50%.
Takozvani "povremeni" radnici su ranjivi zbog nedostatka socijalne i pravne zaštite. Dok je stopa neformalne zaposlenosti u Evropi niža od globalnog proseka, ona je i dalje visoka u velikom broju zemalja.
U Evropi i Centralnoj Aziji, neformalna zaposleno je donedavno bio jedan od 5 radnika. Iako je stopa takve zaposlenosti niža u zemljama EU u poređenju sa drugim regionima, značajan broj radnika širom Evrope i dalje je zaposlen na ovaj način.
Prema skupu podataka MOR-a za 2023. što su najnoviji dostupni podaci, Mađarska i Poljska su imale najviše stope neformalne zaposlenosti među zemljama EU, sa 17,8% odnosno 9,8%.
Nasuprot tome, neformalna ekonomija je mnogo manje zastupljena u drugim državama članicama EU, sa stopom neformalne zaposlenosti ispod 2% u trećini zemalja EU.
Malta je zabeležila najnižu stopu neformalne zaposlenosti od 0,7%, zatim Slovenija sa 1%, i Belgija i Bugarska sa 1,3%.
Međutim, kada se uzme u obzir Udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA), zemlje kandidati za članstvo u EU i potencijalni kandidati, slika se značajno menja.
U ovoj grupi, Gruzija i Moldavija se pojavljuju kao zemlje sa stopama neformalne zaposlenosti od 56% i 52%.
Zašto je neformalna zaposlenost tako visoka u Turskoj?
Pored ovih zamalja, Turska je zabeležila najvišu stopu neformalne zaposlenosti od 27,3%. Prema profesoru Azizu Čeliku sa Univerziteta Kocaeli, visok udeo zaposlenih u poljoprivredi u Turskoj je ključni faktor koji doprinosi povećanju stope neformalne zaposlenosti u zemlji.
„Dok je u evropskim zemljama zaposlenost u poljoprivredi u proseku oko 4 odsto, u Turskoj je oko 15 odsto", naveo je profesor.
On je naglasio da je povremeni rad u Turskoj posebno rasprostranjen u poljoprivrednom sektoru, gde je 81 odsto zaposlenja neformalno, u poređenju sa 17 odsto u nepoljoprivrednim sektorima.
Kako se udeo zaposlenih u poljoprivredi poslednjih godina smanjuje, ukupna stopa neformalne zaposlenosti u Turskoj takođe je u padu, sa nešto više od 50% u 2004. godini, kako je izvestio Turski institut socijalnog osiguranja.
Čelik je takođe ukazao na institucionalne i pravne faktore koji značajno doprinose opstanku neformalnog zapošljavanja u Turskoj. On je istakao da efikasnost mera za suzbijanje zapošljavanja na crno igra ključnu ulogu.
Međutim, u Turskoj su česte amnestije - restrukturiranja poreza i premija osiguranja kao i nedostatak strogih inspekcija omogućili da nezaposlenost na crno ostane visoka.
Neformalna zaposlenost je posebno visoka među zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU.
Velika Britanija ima najveći broj među vodećim evropskim ekonomijama
Zanimljivo je da je neformalna zaposlenost zastupljenija u Velikoj Britaniji u poređenju sa nekoliko drugih evropskih zemalja.
Među prvih pet evropskih ekonomija, Velika Britanija je imala najvišu stopu neformalne zaposlenosti od 6,5%, zatim Italija sa 3,8% i Francuska sa 3,6%.
Nasuprot tome, stopa neformalne zaposlenosti bila je 2,6% u Španiji i 2,5% u Nemačkoj.
Razlozi za disparitete: Društvene norme i zakonodavstvo
Društvene norme, tradicije i zakonodavstvo ključni su faktori koji doprinose disparitetima u neformalnom zapošljavanju širom Evrope, kaže profesor Mihails Hazans sa Univerziteta Letonije, koji je opsežno istraživao neformalni rad širom kontinenta.
Na primer, u Poljskoj, rasprostranjenost malih preduzeća, koja se često oslanjaju na neformalne radnike, može delimično da objasni više stope neformalnog zapošljavanja.
Pored toga, sektorski sastav zaposlenosti igra značajnu ulogu. Hazans je istakao da je neformalna zaposlenost veća u zemljama u kojima sektor ugostiteljstva i građevinarstva predstavlja veći udeo u ukupnoj zaposlenosti. Ove industrije su posebno sklone neformalnosti zbog prirode posla i lakoće sa kojom se neformalni rad može integrisati.
U vezi sa višom stopom neformalnog zapošljavanja u Velikoj Britaniji, Mihails Hazans je primetio da „u ovoj zemlji nije potreban pisani ugovor", što može doprineti rasprostranjenosti neformalnog rada.
Na osnovu skupa podataka Evropskog socijalnog istraživanja, profesor Hazans je otkrio da je stopa neformalne zaposlenosti u Velikoj Britaniji zapravo viša od procene MOR-a.
Naime, u 2018, stopa neformalne zaposlenosti u Velikoj Britaniji bila je 8,5%. Ova stopa je porasla na 13,3% između sredine 2021. i 2022. godine, pre nego što je opala na 8,9% 2023. godine.
Prema njegovim proračunima, sličan trend je primećen u Irskoj, gde je stopa nezaposlenosti iznosila 12,6% u 2018. godini, znatno više od 1,8% koje je prijavila MOR.
Ovaj obrazac se takođe odnosio na Portugal, sa Hazansovom procenom od 9,3%, u poređenju sa cifrom MOR-a od 4,6%.
Nasuprot tome, on je identifikovao niže stope nezaposlenosti za Mađarsku i Poljsku od onih koje je prijavila MOR.
U neformalnim ekonomijama, poznatim i kao sive ekonomije, radnicima nedostaje socijalna i pravna zaštita, što ih čini ranjivim. Pored toga, rizik od siromaštva domaćinstava raste sa stepenom ovkve vrste zaposlenih unutar domaćinstva.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
