Kako bi dodatno izolovale Moskvu, novi predlog zakona u američkom Senatu predviđa uvođenje carina od čak 500% na sve zemlje koje kupuju ruske fosilne energente. Ukoliko zakon bude usvojen u originalnom obliku, mogao bi ozbiljno pogoditi više zemalja članica Evropske unije.
Zakon, koji se brzo probija kroz američki Senat i dobija značajnu dvostranačku podršku, ima za cilj da izvrši snažan pritisak na rusku ekonomiju i primora predsednika Vladimira Putina na "iskrene pregovore o trajnom miru u Ukrajini".
Predlog zakona zajednički su predstavili republikanski senator iz Južne Karoline Lindzi Grejem i demokratski senator iz Konektikata Ričard Blumental.
Oni su izjavili da će zakon "izolovati Rusiju, pretvorivši je u trgovinsko ostrvo, nametanjem visokih carina zemljama koje podržavaju ove zločine". Tekst je već obezbedio podršku 81 senatora u Senatu koji broji 100 mesta.
Pored širokog spektra primarnih sankcija i zabrana finansijskih transakcija sa ruskim subjektima, zakon predviđa i sekundarne carine na zemlje koje i dalje posluju sa Rusijom. Posebno se fokusira na izvoz ruskih energenata - ključni izvor prihoda za finansiranje rata u Ukrajini.
Prema tekstu zakona, predlaže se carina od najmanje 500% na svaku zemlju koja "svesno kupuje, prodaje, prenosi ili isporučuje naftu, uranijum, prirodni gas, naftne derivate ili petrohemijske proizvode koji potiču iz Ruske Federacije". Drugim rečima, zakon cilja svaku zemlju na svetu koja koristi rusku energiju.
Senatori naglašavaju da je cilj prvenstveno da se Kina pozove na odgovornost zbog podrške Putinovoj ratnoj mašini, jer kupuje rusku naftu preko tzv. "flote iz senke". Isti stav deli se i u Briselu, gde ova praksa izaziva sve veću zabrinutost.
"Bez kineske ekonomske podrške, Putinova ratna mašina bi stala", rekli su Grejem i Blumental. Međutim, s obzirom na širok domet zakona, postoji realna opasnost da njegovo sprovođenje izazove teške posledice i po evropske zemlje, naročito u trenutku kada su trgovinske tenzije već na visokom nivou.
Zavisnost od ruske energije ostaje
I pored ozbiljnih pokušaja da se EU oslobodi zavisnosti od ruske energije, mnoge članice i dalje uvoze značajne količine. Prošle godine, EU je potrošila oko 23 milijarde evra na ruske fosilne energente - više nego što je ukupno poslala u vojnoj pomoći Ukrajini.
Gas, koji nije bio predmet sveobuhvatnih sankcija zbog nedostatka saglasnosti među članicama, bio je glavni energent. Pet zemalja - Francuska, Španija, Belgija, Holandija i Portugal - primaju ruski tečni prirodni gas (LNG), čija je kupovina porasla za 9% prošle godine. Italija, Grčka, Mađarska, Slovačka i Bugarska i dalje dobijaju gas iz ruskih gasovoda.
Mađarska i Slovačka nastavljaju da uvoze rusku naftu putem naftovoda "Družba", koji je izuzet iz EU zabrane na zahtev Budimpešte.
Takođe, pet zemalja - Bugarska, Češka, Mađarska, Slovačka i Finska - koriste ruske nuklearne reaktore koji zahtevaju specifično rusko gorivo. Evropska komisija je predstavila plan za postepeno ukidanje uvoza ruske energije do kraja 2027. godine, ali je plan još u ranoj fazi i već nailazi na otpor, posebno iz Mađarske i Slovačke.
Ukoliko zakon Grejem-Blumental bude usvojen u predloženom obliku, do 12 članica EU moglo bi se suočiti sa carinama od 500% na izvoz u SAD - kako robe, tako i usluga, što bi moglo pogoditi širok spektar evropske privrede.
Carine bi ostale na snazi dok Rusija ne potpiše mirovni sporazum sa Ukrajinom.
Sumnje u sprovođenje i geopolitički rizici
U Briselu se ovaj zakon posmatra kao dvosekli mač.
S jedne strane, predstavlja pojačani pritisak na Kremlj koji Tramp do sada nije pokazivao. S druge strane, mogao bi izazvati ozbiljne potrese u trgovinskim odnosima između SAD i EU.
Sekundarne carine mogle bi ugroziti tekuće trgovinske pregovore između Evropske komisije i Bele kuće. Ako dogovor ne bude postignut do 9. jula, Tramp je zapretio uvođenjem carina od 50% na svu robu iz EU.
Portparol Komisije izjavio je da EU pokušava da koordinira sankcije sa SAD "u meri u kojoj je to moguće", ali nije komentarisao konkretne posledice predloženog zakona.
Ipak, nacrt zakona predviđa mogućnost izuzeća od carina na period od 180 dana, ukoliko predsednik SAD to proceni kao pitanje nacionalne bezbednosti. Tramp bi imao diskreciono pravo da odlučuje koje zemlje, proizvodi ili usluge se mogu izuzeti, što bi otvorilo prostor za diplomatske lobističke posete Vašingtonu - nešto u čemu je Tramp posebno uživao tokom svog prethodnog mandata.
Pitanje sprovođenja zakona
Marija Šagina, viša saradnica u Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS), upozorava da bi sprovođenje carina od 500% bilo logistički izuzetno zahtevno, ako ne i neizvodljivo, s obzirom na broj zemalja koje redovno kupuju rusku energiju - uključujući američke saveznike poput Indije i Turske.
"Kako bi SAD nadgledale izvoz ovih energenata? Da li bi uvele opštu zabranu na uvoz robe iz zemalja koje kupuju rusku energiju? Kako bi se to uklopilo u širu trgovinsku politiku koja bi uključila i saveznike i protivnike?", upitala je Šagina.
Prema njenim rečima, zakon se mora posmatrati u kontekstu američke unutrašnje politike i Trampove želje da postigne sporazum između Rusije i Ukrajine - što je za sada dalo malo konkretnih rezultata.
"Ovaj zakon nije usmeren na vršenje nezavisnog pritiska na Rusiju od strane Kongresa, već na podršku Trampovoj retorici o Rusiji", zaključila je ona.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
