Evropska unija će uskoro odobriti zahtev Bugarske da uvede evro već od 1. januara 2026. godine, čime bi postala 21. članica evrozone.
Nakon godina čekanja, više zvaničnika je za briselski medij Politiko potvrdilo da se očekuje da Evropska komisija i Evropska centralna banka (ECB) konačno daju zeleno svetlo u izveštaju koji će biti objavljen početkom juna.
Pridruživanje evrozoni pomoglo bi Bugarskoj da poveća trgovinsku razmenu sa ostatkom Unije, smanji troškove transakcija i ojača svoj uticaj u Briselu.
"Ulazak u evrozonu će samo ojačati suverenitet Bugarske, učestvovaćemo u procesu donošenja odluka u okviru ECB-a", izjavio je za ovaj portal bugarski ekonomista i bivši zamenik premijera Atanas Pekanov.
Decenijama je bugarski lev bio vezan za evro, ali zemlja nije imala nikakav uticaj na monetarnu politiku Evropske centralne banke jer nije bila članica. Ukoliko Bugarska, kako je planirano, uvede evro 2026. godine, guverner njene centralne banke će dobiti zvanično mesto u Savetu guvernera ECB-a. Ipak, kao 13. najveća ekonomija u Uniji, sa manje od jedan odsto BDP-a evrozone, njen uticaj na donošenje odluka biće ograničen.
Postoje i zabrinutosti
Kritičari upozoravaju da ovaj korak nosi određene rizike. Uvođenje zajedničke valute bi, na primer, moglo da izazove jednokratni porast cena, što bi posebno pogodilo siromašnije domaćinstva u ruralnim područjima jer bi pojedini privrednici iskoristili prelazak na evro za povećanje cena.
Na srednji rok, niske domaće cene imaju tendenciju da se prilagođavaju višim evropskim standardima zahvaljujući većoj trgovinskoj razmeni unutar Unije. To je bio slučaj i sa poslednjim državama koje su uvele evro, Slovačkom, Estonijom i Litvanijom, koje su u početku zabeležile rast inflacije.
Najveći strahovi vezani su za skok cena osnovnih proizvoda poput povrća, posebno u ruralnim oblastima gde potrošači imaju manje izbora.
"Seoski birači nisu skeptični prema evru zato što su protiv EU, već zato što se plaše rasta troškova života", kaže Pekanov, jedan od najglasnijih zagovornika uvođenja evra.
Odražavajući te strahove, bugarski predsednik Rumen Radev uzdrmao je zemlju kada je početkom maja najavio da želi da raspiše nacionalni referendum kojim bi se odložilo uvođenje evra.
Ipak, to najverovatnije neće biti moguće, s obzirom na to da je bugarski Ustavni sud već ranije presudio da je takvo glasanje protivustavno.
Radevljev predlog takođe nema podršku u parlamentu, gde većina stranaka podržava uvođenje evra.
"Nema nikakvog smisla da u trenutku kada bi nacija trebalo da bude sigurna da će uvođenje evra doprineti konkurentnosti naše ekonomije, mi otvaramo debatu koja manipuliše građanima i širi strah", izjavio je premijer Bugarske, Rosen Željazkov.
Sofija se trenutno nalazi na dobrom putu da ispuni kriterijume za ulazak u evrozonu, pošto je uspela da inflaciju svede na ciljani nivo što je do sada bio jedan od najvećih izazova u procesu.
Naime, da bi pristupila evru, prosečna inflacija u Bugarskoj od aprila 2024. do aprila 2025. mora biti najviše 1,5 procentnih poena viša od inflacije u tri države EU sa najnižom inflacijom.
Te države su 2024. bile Irska (1 odsto), Italija (1,4 odsto) i Luksemburg (1,6 odsto).
Inflacija u Bugarskoj pala je sa 4,7 odsto u 2023. na 2,6 odsto u 2024. godini, ali se za ovu godinu predviđa rast na 3,6 odsto, što je znatno iznad projektovanog proseka evrozone od 2,1 odsto za 2025. godinu, pre svega zbog povećanja PDV-a na brojne proizvode početkom godine.
(EUpravo zato)
