Evropske akcije zabeležile su najgori pad još od izbijanja pandemije u martu 2020. godine, kako se globalna tržišna panika produbljuje zbog američkih carina celom svetu. Investitori se povlače iz rizičnih ulaganja, dok potražnja za sigurnim utočištima jača, usled strahova od inflacije i izostanka neposredne podrške centralnih banaka.
Haos na tržištima, pokrenut trgovinskim tarifama koje je uveo Donald Tramp, zabeležen je krajem prošle sedmice i početkom ovde, bez ikakvih naznaka da bi pad mogao da stane.
Kako će kriza na berzama, odnosno njihov slom, da utiču na prosečnog čoveka, nekoga ko nema akcije? To smo pitanje postavili investicionom analitičaru Senzal Capital Mihailu Đurđeviću.
Kako je rekao za EUpravo zato, berza je takozvani "leading indicator" koji nam sugeriše buduća ekonomska kretanja.
"Dvocifren pad berze u ovako kratkom roku ukazuje na mogućnost usporavanja globalne privrede, a možda čak i recesije. Dodao bih i da mnogi prosečni ljudi investiraju na berzi, prvestveno u razvijenim ekonomija što je dodatan negativni efekat na njih, njihove penzije i samim tim blagostanje", kaže Đurđević.
Jednostavnijim rečima – iako možda nemate akcije i ne trgujete na berzi, ono što se tamo dešava može vas itekako pogoditi. Kada berze brzo i snažno padaju, to je često znak da dolazi usporavanje ekonomije, pa čak i recesija.
To može značiti, recimo, da će poslodavci biti oprezniji sa zapošljavanjem, da će biti manje ulaganja, da će banke teže davati kredite, ili da će cene rasti, a plate sporije pratiti taj rast. Ako imate penzioni fond, on se često ulaže na berzu – pa pad berze može značiti i da će vaša buduća penzija biti manja nego što ste očekivali.
Tako da, iako možda niste direktno na berzi, posledice njenih potresa mogu se osetiti i u vašem novčaniku – kroz posao, potrošnju, kamate, pa i kroz opštu nesigurnost u ekonomiji.
Lančana reakcija kao problem
Ono što bi mogao biti problem, prema rečima našeg sagovornika, jeste lančana reakcija.
"Poznata je Kindelbergerova spirala, ali i Smoot-Hawley Tariff Act (1930, SAD) kada je uvođenje carina dodatno pogoršalo Veliku depresiju. Ceo ciklus počinje tako što jedna država uvede carine, potom njeni trgovinski partneri uzvrate istom merom. Obično se dodatno zaoštrava trgovinska politika, a globalna razmena se sve više smanjuje pa na kraju svi gube", otkriva nam sagovornik.
Kako dodaje, ceo privredni razvoj i životni standard kakav imamo danas je zahvaljujući kapitalizmu i slobodnoj razmeni.
"Uzmite u obzir kako je prosečan čovek živeo pre 100 godina, a kako danas. Najgori scenario bi bio ukoliko bi se trgovinski rat produbio, to bi moglo imati veoma negativne posledice po ceo svet, a naravno i po Srbiju. Mi smo isto pogođeni carinama i to od 37 odsto, ali možda još veću opasnost predstavljaju carine na naše velike trgovinske partnere poput Nemačke gde imamo značajan izvoz, što bi moglo rezultirati otpuštanjima u određenim sektorima kod nas".
Šta će biti dalje?
Višednevni pad berzi podstakao nas je da pitamo Đurđevića šta očekuje da će se dalje dešavati.
"Mislim da je jako teško predvideti šta će se dalje dešavati jer se Tramp pokazao kao neko koga je teško proceniti. Iskreno se nadam da je ovo samo privremena faza i da će uskoro krenuti sa formiranjem određenih dogovora. Svakako, ključni dogovori su sa Kinom i EU", zaključio je naš sagovornik.
Strmoglavi gubici u Evropi
Berze širom Evrope beleže strmoglave gubitke prethodnih dana: indeks Euro STOXX 50 pao je za 6 odsto do 10 sati po srednjoevropskom vremenu, čime je ukupni pad u poslednja tri dana dostigao 14 odsto. Širi indeks STOXX 600 oslabio je 5,7 odsto, što je ukupan pad od 13 odsto od trenutka kada su tarife najavljene. Nemački DAX potonuo je 7,2 odsto – što je njegov najgori rezultat od 12. marta 2020 – dok je italijanski FTSE MIB pao za 6,5 odsto, a španski IBEX 35 za 6 odsto.
Ova rasprodaja usledila je nakon podjednako dramatičnog kraha u Aziji. Indeks Hang Seng u Hongkongu pao je za 13 odsto tokom noći – što je njegov najveći jednodnevni pad još od predaje teritorije Kini 1997. godine – dok je japanski Nikkei oslabio 8,6 odsto, a kineski Shanghai Composite izgubio 7 odsto.
Ni američka tržišta nisu ostala pošteđena – terminski ugovori ukazuju na nastavak pada: S&P 500 je u minusu 3,8 odsto, Dow Jones 3,3 odsto, dok je Nasdaq 100 pao 4,2 odsto.
Panika je pokrenuta poslednjim talasom protekcionističkih mera koje je Tramp predstavio – uključujući 34 odsto carine na uvoz iz Kine, preko već ranije najavljenih 20 odsto, kao i dodatnih 20 odsto na robu iz Evropske unije.
Na svojoj društvenoj mreži Truth Social, Tramp je branio ovu odluku kao lek za "ogromne finansijske deficite", dodajući da su prihodi od tarifa "nešto prelepo za videti".
Evropski političari su brzo reagovali – u toku su razgovori o koordinisanom odgovoru.
"Imamo potrebne instrumente za odgovor", izjavio je španski ministar privrede Karlos Kuerpo, što potvrđuje sve širi konsenzus o potrebi za kontramerama.
Banke i industrija među najvećim gubitnicima
Najveće gubitke pretrpeo je finansijski sektor – akcije Banco Sabadell pale su 10 odsto, Raiffeisen Bank International izgubio je 9,2 odsto, a ING Groep 8,6 odsto. Slično su prošli i Banco BPM (-7,7 odsto), Commerzbank (-7,6 odsto), CaixaBank (-7,1 odsto), BPER Banca (-6,7 odsto) i Intesa Sanpaolo (-6,3 odsto).
Industrijski sektor takođe je ozbiljno pogođen. Nemački Rheinmetall AG potonuo je 15,3 odsto, Safran 10 odsto, dok su MTU Aero Engines i Thyssenkrupp izgubili po 9,5 odsto. Među ostalim gubitnicima su i HeidelbergCement, Leonardo SpA, Airbus i Siemens Energy, sa padovima između 8 odsto i 9,2 odsto.
Ni luksuzna i potrošačka roba nisu bile pošteđene. Kering je pao 9,9 odsto, Richemont 8,2 odsto, a Burberry 7,8 odsto. Gubitke su zabeležili i Salvatore Ferragamo, Hermès, Moncler, Adidas, Puma i LVMH – između 6 odsto i 12 odsto.
(EUpravo zato)
