Predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će danas uvesti dodatnih 84 odsto carina na sav kineski uvoz. To će značiti da sva roba iz Kine podleže carini od najmanje 104 odsto.
Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit izjavila je da će Sjedinjene Američke Države u sredu uvesti carine od 104 odsto na robu iz Kine, što se i dogodilo.
"Carina stupa na snagu minut posle ponoći. Dakle, zapravo u sredu", rekla je portparolka Bele kuće.
Kina mora da postigne dogovor sa SAD
Tramp veruje da Kina mora da postigne dogovor sa SAD u vezi sa dodatnim carinama, kazala je Levitova.
"Predsednik veruje da Kina želi dogovor sa SAD. Kina mora da postigne dogovor sa SAD-om", rekla je Levit.
Prošle srede Tramp je najavio dodatnu carinu od 34 odsto na sav kineski uvoz, na šta je Kina odgovorila uvođenjem carina od 34 odsto na američku robu.
Nakon toga Tramp je najavio dodatne carine ako Kina ne povuče kontramere dajući rok sa današnjim danom, a pošto Peking to nije učinio carine na kineski uvoz u SAD sada će iznositi 104 odsto.
Kako carine funkcionišu i ko snosi najveći trošak?
Carina je dodatni porez koji država naplaćuje na robu koja dolazi iz inostranstva. Ideja je da se njome poskupi uvoz kako bi domaći proizvodi bili konkurentniji.
Tramp je, na primer, uveo carinu od 25 posto na kineske automobile, čelik, elektroniku i brojne druge proizvode.
Jednostavan primer
Zamislimo da američka kompanija želi da uveze automobil iz Kine koji košta 20.000 dolara. Pre Trampovih carina, ta kompanija bi platila 20.000 dolara i manji iznos takse.
Nakon uvođenja carine od 25 posto, auto više ne košta 20.000 dolara, nego 25.000 dolara.
Razlika od 5000 dolara odlazi američkoj vladi jer je to carina koju je Trampova administracija propisala.
Šta je Tramp hteo da postigne?
Tramp je tvrdio da Kina manipuliše trgovinom, krši intelektualno vlasništvo i nanosi štetu američkoj industriji.
Njegov plan bio je sljedeći:
- da poskupi kinesku robu kako bi Amerikanci više kupovali domaće proizvode
- da pritisne Kinu da promeni svoje trgovinske prakse
- da smanji trgovinski deficit SAD
Ko zapravo plaća te carine?
Iako je Trump često tvrdio da carine "plaća Kina", u stvarnosti ih plaćaju američke kompanije koje uvoze robu, a one taj dodatni trošak često prebacuju na potrošače.
To znači da krajnji kupac, američki građanin, plaća skuplje automobile, elektroniku, građevinske materijale i mnoge druge proizvode.
(M.A./EUpravo zato/index.hr/rts.rs)
