Trampova poslednja odluka da uvede rekordno visoke carine velikom broju zemalja širom sveta je samo još jedna potvrda da se svet rapidno menja. U tom kontekstu, kako se Amerika svesno udaljava od Evrope, postavlja se pitanje kako će ta ista Evropa reagovati u odnosu na svog istočnog partnera – Kinu.
Iako postoje glasovi koji ukazuju da treba izolovati Kinu i raditi na njenom suzbijanju, to ipak nije politika EU. Zapravo, uprkos rastućim razlikama kada je njihov pogled na svet u pitanju, ovi blokovi su prinuđeni da sarađuju. Zato, od 2019. godine, EU Kinu percipira istovremeno kao "partnera, konkurenta i sistemskog rivala".
Ovaj stav je i reafirmisan 2023. godine. Umesto ulaganja aktivnosti da dođe do razdvajanja (en. decoupling), Unija je usvojila altnernativni pristup – strategiju umanjivanja rizika (en. derisking). Dok prvi termin podrazumeva umanjivanje ekonomskih interakcija, drugi, koji je u ovom kontekstu bitniji, podrazumeva simultano uvećanje saradnje i umanjivanje potencijalne strateških ranjivosti koje postoje usled snažnih ekonomskih veza.
Kako smo došli do ove strategije?
1. Trgovinska zavisnost i neravnoteža odnosa
Po okončanju pandemije, trgovinski deficit EU sa Kinom je dodatno porastao. Istovremeno, Evropska centralna banka upozorava da je Kina ne samo značajno povećala svoje prisustvo na globalnim izvoznim tržištima, već i da su cene njenih izvoznih proizvoda opale, dok joj proizvodnja prevazilazi domaće potrebe.
Višak se plasira na svetska tržišta, čime se stvara dodatni pritisak na evropske proizvođače da se izbore sa sve snažnijom konkurencijom iz Kine. Zaključuje se da su EU i Kina danas "direktno sučeljeni" kao trgovinski takmaci, te da postoji jasna korelacija između porasta kineske konkurentnosti i pada evropske.
2. Protekcionistički trend
Globalna ravnoteža se menja: sve velike ekonomije aktivno rade na smanjenju svoje zavisnosti i povećanju kapaciteta za samostalno delovanje. Slogan "Amerika na prvom mestu" obezbedila je Trampu povratak u Belu kuću, dok je Kina u međuvremenu nastavila da teži daljem tehnološkom profilisanju i vertikalnoj integraciji lanaca snabdevanja – od rudarenja sirovina, preko prerade i proizvodnje, do transporta.
Iako je za sada možda još uvek rano govoriti o deglobalizaciji, činjenica je da su u porastu državne intervencije putem manipulacije trgovinske politike. Tako, posebnu zabrinutost izaziva kineska politika "nacionalne samodovoljnosti" u oblastima visoke tehnologije i energetike, što dodatno ograničava izvozne prilike za evropske kompanije. S obzirom na dosadašnji visok stepen otvorenosti za slobodnu trgovinu, otvoreno se prepoznaje da je EU postala posebno izložena rizicima.
3. Strateška zavisnost
Pandemija kovid-19 ogolila je visok stepen zavisnosti EU od kineskih dobavljača, naročito u oblastima kao što su medicinska oprema i sirovine. Preko 90 odsto medicinskih maski, na primer, tada je uvezeno upravo iz Kine. Uz to, Kina je pojedinačno najveći prerađivač nikla, bakra, litijuma i kobalta, pokrivajući između 35 i 70 odsto ukupne prerade tih sirovina. Istovremeno, izvozna ograničenja iz Kine su porasla devet puta između 2009. i 2020. godine.
Uprkos takvim podacima, do sada je na nivou Unije ostvaren vrlo mali napredak kada je u pitanju diverzifikacija. Shodno tome, kompetitivnost je zaista nova ključna reč u rečniku EU koja će presudno uticati na sve njene politike u ovom mandatu.
4. Političke tenzije
Zabrinutost na političkom planu počela je da se javlja pojavom Inicijative Pojas i put (BRI) 2012. godine. U tom kontekstu, iako su mnoge evropske zemlje iz istočne i južne Evrope u početku sa optimizmom i bez dublje strateške procene gledale na ovu inicijativu, vremenom je postalo očigledno da BRI ne predstavlja isključivo ekonomsku platformu, već instrument kineskog političkog uticaja i širenja meke moći. Danas, na primer, mehanizam 16+1 praktično je disfunkcionalan.
Već 2021. godine, dolazi do zamrzavanja kinesko-evropskog investicionog sporazuma (CAI) usled optužbi za kršenje ljudskih prava u Sinđijangu i Hongkongu. Konačno, činjenica da je Kina podigla na najviši nivo svoje odnose sa Rusijom od početka rata u Ukrajini, dodatno je uverilo Uniju u snagu i spremnost Kine da stane na put njenim interesima.
Šta će podrazumevati de-risking?
Ursula fon der Lajen je popularizovala koncept de-risking-a 2023. godine. Polazna osnova jeste da, uprkos svim razlikama, nema nikakvog političkog i ekonomskog benefita da EU seče svoje odnose sa Kinom. Istovremeno, prepoznaje se da je potrebno nešto uraditi kako bi se Kina zauzdala, pogotovo jer se prepoznaje sve asertivniji pristup Kine kako iz političke tako i ekonomske perspektive na međunarodnom planu. Tako dolazimo do strategije umanjivanja rizika, u trenutku kada se Kina sve više posmatra kao rival a manje kao partner.
Drugim rečima, Kina je bila i ostaće nezamenljiv trgovinski partner Uniji – međutim, to ne znači da EU ne može da preduzme korake kako bi umanjila rizike po sebe koja ta trgovinska nezamenljivost nosi sa sobom. Sa ciljem da se izvrši rebalans odnosa, EU će dugoročno ciljati sledeće:
1. Jačanje konkurentnosti i otpornosti privrede
Prvi korak u strategiji de-riskinga jeste jačanje konkurentnosti i otpornosti same EU privrede – posebno u sektorima zdravstva, digitalizacije i čiste tehnologije. Tržište zelenih tehnologija će se, prema njihovim procenama, do 2030. utrostručiti, a od sposobnosti Unije da bude predvodnik u toj oblasti zavisiće njen dalji ekonomski pravac.
Kroz Zakon o industriji nulte emisije, Unija cilja da obezbedi da se najmanje 40 odsto potrebnih zelenih tehnologija za tranziciju proizvodi unutar EU – uključujući solarnu i vetroenergiju (na kopnu i moru), sisteme za skladištenje energije, baterije i pametne mreže.
Međutim, kako bi se ovaj cilj ostvario, EU će težiti da istovremeno smanji zavisnost od spoljnog snabdevanja ključnim sirovinama.
2. Efikasnija upotreba postojećih trgovinskih instrumenata
Drugi korak jeste odlučnije i efektivnije korišćenje postojećih trgovinskih i bezbednosnih alata koje EU već ima na raspolaganju. U prethodnim godinama razvijeni su mehanizmi za zaštitu tržišta od nelojalne konkurencije i bezbednosnih rizika – poput kontrole stranih investicija, mera za sprečavanje ekonomskih prinuda i regulative o stranim subvencijama.
Međutim, kako bi došlo do njihove efektivne implementacije, EU će se suočiti sa potrebom da brže donosi odluke. Ovo je posebno izazovno, imajući u vidu da je u Kini zastupljen samo jedan centar odlučivanja.
3. Razvoj novih zaštitnih mehanizama za osetljive sektore
Treći element strategije odnosi se na potrebu da EU razvije nove, ciljane mehanizme zaštite, posebno u visoko osetljivim i strateškim tehnološkim sektorima.
U eri ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, kvantne tehnologije, mikroelektronike i biotehnologije, od EU će se očekivati da iskorači iz svoje dosadašnje zone konfora. Kada je ona nastajala ili kada je usvajala poslednje ugovorne izmene 2009. godine, mnogi od današnjih izazova nisu bili ni na vidiku. Zato će se razmatrati novi načini da se izađe na kraj sa svetskim tokovima, što će potencijalno podrazumevati i redefinisanje same Unije.
4. Saradnja sa partnerima i globalna diverzifikacija
Konačno, četvrti korak podrazumeva jačanje saradnje sa međunarodnim partnerima – posebno onima iz G7, G20, Indo-Pacifika i drugih regiona koji dele našu zabrinutost za ekonomsku bezbednost. Kroz nove trgovinske sporazume sa državama poput Australije, Indije, zemalja ASEAN-a i kroz modernizaciju postojećih ugovora sa Meksikom i Čileom, cilj je značajno diverzifikovati trgovinske veze.
Sada kada nastaje redefinisanje svetskog poretka putem carina od strane Sjedinjenih Američkih Država, EU će težiti, više nego ikad, da očuva svoju poziciju koja se oslanja na međunarodna partnerstva zasnovana na slobodnoj trgovini. Sve ovo treba da doprinese otpornijim lancima snabdevanja i jačanju otpornosti na eksterne šokove.
Gde je tu Srbija?
Srbija ima značajnu ulogu za Evropsku uniju, ne samo zato što je najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu, već i zbog svoje sposobnosti da privuče pažnju eksternih aktera, poput Kine. Srbija se danas posebno izdvaja po tome što ju je predsednik Kine, Ši Đinping, posetio čak dva puta, što ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, viznu liberalizaciju, kao i uspostavljeno sveobuhvatno strateško partnerstvo.
Iako je EU i dalje najvažniji trgovinski partner Srbije, političko i ekonomsko zbližavanje Beograda i Pekinga ne prolazi nezapaženo u evropskim institucijama i izaziva zabrinutost. Saradnja sa Kinom u različitim oblastima često se odvija bez uslova na kojima insistira EU, poput vladavine prava, transparentnosti i održivosti, što kinesku ponudu čini privlačnijom za deo političke elite.
Polazeći iz sve jasnije definisane strategije de-riskinga, EU ima mogućnost da u narednom periodu intenzivira napore da kroz finansijsku podršku, infrastrukturne projekte i bližu saradnju ponudi održivu alternativu kineskom prisustvu u Srbiji. Ipak, činjenica da se Srbija suočava sa sve izraženijim građanskim zahtevima za transparentnošću, odgovornošću i poštovanjem vladavine prava, otvara pitanje kako uskladiti stratešku potrebu za de-riskingom sa principijelnim pristupom proširenju. Zato će upravo način na koji EU sprovodi ovu strategiju u svom neposrednom susedstvu, bez kompromitovanja sopstvenih vrednosti, predstavljati merilo njene sposobnosti da se delotvorno nosi sa savremenim izazovima.
