Put ka globalnom liderstvu: Kako je KOMPETITIVNOST postala novi "trending" izraz u EU

Na poslednjem samitu Evropskog saveta, održanom 20. marta 2025. godine, pored diskusija o Ukrajini i Bliskom Istoku, poseban akcenat stavljen je na kompetitivnost. To je nova "trending" reč koja se sada pojavljuje u gotovo svakom značajnijem dokumentu Unije, uključujući i one koji se tiču politike proširenja i Zapadnog Balkana. Imajući u vidu sveprožimajuću i nesumnjivo rastuću ulogu ovog koncepta, u nastavku se analizira šta se pod njim podrazumeva u praksi i kako će on uticati na Uniju u narednom periodu.

Danas se EU sve više oseća kao izolovano ostrvo – sa rusko-kineskim zbližavanjem na istoku i američkim neotransakcionizmom na zapadu. Ukazujući da je jedinstveno tržište "rođeno u manjem svetu", kada su Kina i Indija zajedno činile manje od 5 odsto svetske ekonomije, Leta ističe da se u novonastalim globalnim okolnostima javlja "potreba za razvojem novog jedinstvenog tržišta" koje bi moglo da odgovori na izazove "većeg sveta".

Slično Leti, Dragi naglašava da je povećanje konkurentnosti EU neophodno kako bi se ponovo pokrenula produktivnost i očuvao rast u ovom promenljivom svetu. Prema njihovom mišljenju, osnovni fokus nove agende treba da bude povećanje rasta produktivnosti, koji manje zavisi od troškova rada, a više od znanja i veština radne snage, što podrazumeva višestruku transformaciju same Unije. Na tome se insistira zbog činjenice da je udeo sektora u kojima Kina direktno konkuriše izvoznicima iz evrozone sada blizu 40 odsto, što predstavlja porast u odnosu na 25 odsto iz 2002. godine.

U pokušajima da se Uniji omogući da bude dostojan takmac velikim silama, bezbednost se posmatra kao preduslov za održivi rast, jer rastući geopolitički rizici mogu povećati neizvesnost i smanjiti investicije, dok veliki geopolitički šokovi ili nagli prekidi u trgovini mogu biti izuzetno destabilišući. Ovo zapažanje dobija dodatni značaj u trenutku kada se Sjedinjene Američke Države pod Donaldom Trampom sve više udaljavaju od Evrope.

Kompas kompetitivnosti

Na samom početku 2025. godine, EU je po prvi put usvojila dokument koji se neposredno oslanja na gorepomenute izveštaje –Kompas kompetitivnosti. Prilikom objavljivanja ovog dokumenta, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je: "Evropa ima sve što joj je potrebno da uspe u trci ka vrhu. Ali, istovremeno, moramo da otklonimo svoje slabosti kako bismo povratili konkurentnost… Dakle, sada imamo plan. Imamo političku volju. Ono što je važno jeste brzina i jedinstvo. Svet ne čeka na nas."

U okviru ovog ambicioznog dokumenta, Evropska komisija ističe sledeće ciljeve:

• Zatvaranje inovacionog jaza: Prepoznaje se potreba da EU ponovo pokrene svoj inovacioni motor stvaranjem pogodnijeg okruženja za mlade startape zasnovane na novim tehnologijama i podsticanjem industrijskog liderstva u sektorima visokog rasta. Kroz inicijative poput "AI Gigafabrika" i "Primeni veštačku inteligenciju", kao i akcione planove za kvantne tehnologije, biotehnologiju i svemirske tehnologije, promoviše se širenje inovacija. Istovremeno, stavlja se fokus na umanjenje papirologije i birokratije, kako bi se ubrzao proces osnivanja novih kompanija.
• Ka dekarbonizaciji: Na putu ka realizaciji inovacija, visoke i nestabilne cene energije se posmatraju kao ključni izazov. Zato se ukazuje da će predstojeći Dogovor za čistu industriju usmeriti dekarbonizaciju tako da očuva konkurentnost i omogući prelazak na niskougljenične modele poslovanja. Uz to, radiće se na usvajanju akcionih planova i zakona koji bi trebalo da omoguće brže izdavanje dozvola i ciljane mere podrške za energetski intenzivne sektore poput čelika, metala i hemije.
• Ukidanje strateških zavisnosti: U svetu koji postaje sve komplikovaniji, smanjenje zavisnosti od trećih aktera i povećanje bezbednosti podrazumevaće diverzifikaciju izvora energenata i uvoza kritičnih sirovina, kao i razvoj novih sporazuma o slobodnoj trgovini sa kredibilnim i partnerskim zemljama. Na unutrašnjem planu, revizija pravila o javnim nabavkama omogućiće uvođenje evropskih preferenci za kritične sektore i tehnologije, jačajući otpornost i stratešku autonomiju Unije.

Kao što se i u samom dokumentu zaključuje, Kompas će determinisati rad Komisije tokom celog njenog mandata.

Gde je tu Zapadni Balkan?

Ako je iko do sada sumnjao, sada je i te kako jasno da je politika proširenja jedan od ključnih alata pomoću kojih Unija nastoji da ostvari svoje ciljeve u kontekstu kompetitivnosti – kako sa stanovišta ekonomske logike, tako i sa aspekta geostrateških interesa. Zvanično usvojen 2022. godine, koncept "postepenog pristupanja" (eng. gradual integration) je zamišljen da omogući državama kandidatima ostvarivanje neke od koristi članstva i pre ostvarivanja samog članstva. Logika koja stoji iza pristupa postepene integracije, a koju eksplicitno podržava i Enriko Leta u svom izveštaju, kao i Ursula fon der Lajen kroz Kompas kompetitivnosti, zasniva se na ideji da bi veća ulaganja (uslovljena sprovođenjem reformi) i dublja integracija u pojedine delove jedinstvenog tržišta EU – uključujući proširenje mobilnosti radne snage i pre punopravnog članstva – mogli da umanje socio-ekonomski jaz između EU i regiona, ojačaju domaće demokratske institucije i vladavinu prava, pa čak i podstaknu usklađivanje spoljne politike.

Ovaj koncept, s jedne strane, treba da omogući bližu ekonomsku saradnju između Unije i regiona, kako bi se dodatno uvezali i ojačali industrijski ekosistemi širom Evrope. Ovo posebno dobija na značaju imajući u vidu da se i EU i Zapadni Balkan suočavaju sa sličnim nepovoljnim socio-demografskim okolnostima – broj upražnjenih radnih mesta raste na svim nivoima veština, dok natalitet ostaje nizak. Zato se može očekivati da će Unija nastaviti da "ulaže" u region, oslanjajući se na mere za jačanje partnerstava u lancu snabdevanja, regulatornu integraciju i povezivanje poslovnih zajednica. Cilj takvih mera jeste da se pruži snažniji podsticaj industrijskoj saradnji, podstaknu ulaganja u strateški odabrane sektore, unapredi međusobna poslovna saradnja i, u krajnjoj liniji, ubrza proces pristupanja država Zapadnog Balkana.

S druge strane, takva vrsta uvezivanja treba da ima za cilj i umanjenje uticaja trećih eksternih aktera. Ovo dobija dodatni značaj imajući u vidu da se na region i dalje gleda kao na potencijalno žarište novih problema. Situacija u Bosni i Hercegovini ovih dana je izuzetno napeta nakon poslednjeg razvoja događaja u slučaju Dodik, dok ni situacija na Kosovu nije ništa manje zabrinjavajuća usled pojačanih pritisaka Kurtijevog režima nad srpskim stanovništvom – što čini ovakvo tumačenje utemeljenim. S obzirom na to da Rusija i dalje zadržava relativno snažan uticaj, dok se prisustvo Kine kontinuirano uvećava kroz infrastrukturne i druge projekte, za Uniju je od ključne važnosti da bližom političkom, ekonomskom i društvenom saradnjom – pored koristi u domenu ekonomske konkurentnosti – omogući i uspostavljanje svojevrsne geopolitičke konkurentnosti na Zapadnom Balkanu.

Ukratko, kako konkurentnost postaje koncept koji prožima celokupan pristup globalnim izazovima, tako će i model postepenog pristupanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji sve više dobijati na značaju kao sredstvo za jačanje i ekonomske i geopolitičke pozicije Unije.