Evropska unija je ukinula carine između svojih država članica kada je 1968. godine uspostavila carinsku uniju. Roba koja se uvozi u EU iz ostatka sveta podleže carinama koje su usklađene sa pravilima i principima Svetske trgovinske organizacije (STO).
Šta su carine?
Carina je porez koji se naplaćuje na uvoz robe. Može se izražavati u procentualnim vrednostima (tzv. ad valorem, što znači određeni procenat od prijavljene vrednosti robe) ili kao fiksni iznos (npr. 100 evra po toni). Ređe se može iskazati i kao kombinacija oba načina.
Carine se uglavnom naplaćuju na uvoz, ali postoje i slučajevi kada se primenjuju na izvoz.
Carine donose prihode državnom budžetu i povećavaju cenu uvezene robe, čime se domaći proizvodi stavljaju u povoljniji položaj u odnosu na uvozne.
Na primer, ako EU uvede carinu od 20 odsto na elektronske uređaje iz Kine, kompanija koja uvozi pametni telefon vredan 200 evra moraće da plati dodatnih 40 evra na ime carine. Ovaj dodatni trošak može biti prebačen na potrošače, što bi poskupelo krajnju cenu telefona.
Šta su glavni ciljevi carina?
- Podsticanje lokalnog preduzetništva i zapošljavanja
- Zaštita domaće industrije od nelojalne konkurencije
Jedinstveno tržište EU – zona bez carina
Osnivanjem carinske unije 1968. godine, carine između država članica EU su ukinute, što je stvorilo jedinstveno tržište u kojem roba, usluge, kapital i ljudi mogu slobodno da se kreću.
Zahvaljujući ukidanju carina, kompanije posluju uz niže troškove, lakše se šire preko granica i dolaze do šire baze kupaca. Potrošači imaju koristi od veće ponude proizvoda, boljih cena i visokih standarda bezbednosti.
Ova integracija jedinstvenog tržišta koristi i građanima i preduzećima širom EU i predstavlja ključni pokretač konkurentnosti i privrednog rasta Unije.
Kako funkcionišu carine?
Zahvaljujući carinskoj uniji, vlasti svih zemalja EU deluju kao jedinstven sistem i primenjuju iste carinske stope na robu koja se uvozi izvan EU.
- 75% prihoda od naplaćenih carina odlazi u budžet EU i čini 13,7% ukupnog budžeta za 2024. godinu.
- 75% prikupljenih carinskih dažbina odlazi u budžet EU
- 13,7% budžeta EU dolazi od carina
Kada je reč o carinama, EU se pridržava principa i pravila Svetske trgovinske organizacije, čija je članica od 1995. godine. Sve države članice EU su ujedno i samostalne članice STO.
Jedan od ključnih principa STO je tretman "najpovlašćenije nacije", što znači da države ne mogu praviti razliku između svojih trgovinskih partnera, osim u posebnim slučajevima. Na primer, moguće je sklopiti sporazum o slobodnoj trgovini koji važi samo unutar određene grupe zemalja ili uvesti trgovinske barijere za proizvode za koje se smatra da se izvoze po nelojalnim cenama.
Šta su trgovinski ratovi?
Trgovinski rat je ekonomski sukob između dve zemlje, koji nastaje kada jedna država uvede trgovinske barijere, poput carina, kao odgovor na, po njenom mišljenju, nepoštene trgovinske prakse druge države.
Ovi sukobi obično dovode do viših troškova za kompanije i potrošače u obe države.
Na primer, 2018. godine Sjedinjene Američke Države uvele su carine na čelik i aluminijum iz EU. Kao odgovor, EU je uvela carine na američke proizvode poput motocikala i burbon viskija.
EU koristi instrumente trgovinske zaštite, kao što su antidampinške carine, kako bi zaštitila svoje industrije od narušavanja međunarodne trgovine. Primena ovih instrumenata u EU zasniva se na pravilima STO.
Pored toga, EU ima Instrument protiv ekonomske prinude, koji omogućava Uniji i njenim državama članicama da odgovore na ekonomski pritisak trećih zemalja. Cilj ovog instrumenta je da kroz dijalog spreči i okonča trgovinske mere koje se smatraju prisilnim.
EU takođe može da se obrati sistemu za rešavanje sporova STO, koji pruža mehanizme za rešavanje trgovinskih sporova među članicama.
Prema unapred definisanim pravilima, svaka članica STO može podneti žalbu na kršenje pravila. STO pomaže u sprečavanju eskalacije trgovinskih sukoba.
Od osnivanja STO 1995. godine, EU je učestvovala u 201 slučaju pred ovom organizacijom i to 110 puta kao podnosilac žalbe i91 put kao tužena strana.
Smanjenje carina putem trgovinskih sporazuma
EU često pregovara o trgovinskim sporazumima sa trećim zemljama kako bi smanjila carine i olakšala trgovinu.
Neki od ovih sporazuma usmereni su isključivo na ukidanje carina, dok drugi obuhvataju i šire obaveze, uključujući trgovinu uslugama, investicije, javne nabavke, konkurenciju, regulatorna pitanja, održivi razvoj i druge teme.
EU trenutno ima najveću trgovinsku mrežu na svetu, sa 44 sporazuma koji pokrivaju više od 70 zemalja i regiona.
EU trenutno ima status:
- Globalnog lidera u trgovini robom i uslugama
- Najvažnijeg trgovinskog partnera za 80 zemalja
- Drugog najvećeg izvoznika i uvoznika robe u svetu
(EUpravo zato/European Commision)
