Zemlja Evropske unije, Španija, uspela je da se ekonomski izdvoji u 27-članom bloku i tako postane predmet zavisti u Evropi. Razloga za to je pregršt.
Naime, Španija je u 2024. godini zabeležila rekordnih 94 miliona stranih turista, čime se približila Francuskoj, koja je privukla 100 miliona posetilaca, u trci za najposećeniju destinaciju na svetu. Oporavak turizma imao je ključnu ulogu u ekonomskom rastu zemlje, doprinoseći povećanju BDP-a od 3,2%, što je značajno više u poređenju s ostalim vodećim evropskim ekonomijama – Nemačka je zabeležila pad od 0,2%, dok su Francuska, Italija i Ujedinjeno Kraljevstvo imale skromniji rast.
Prema listu Economist, Španija je trenutno najuspešnija svetska ekonomija, a ministar privrede Karlos Kuerpo ističe da je uspeh rezultat "balansiranog modela" koji obuhvata ne samo turizam, već i snažan finansijski sektor, razvoj tehnologije i povećane investicije. On ističe da je Španija bila odgovorna za 40 odsto rasta evrozone prošle godine.
Pored toga, Španija je najveći korisnik evropskih fondova iz programa Next Generation, kroz koji će do 2026. godine primiti do 163 milijarde evra. Ova sredstva se koriste za modernizaciju železničke infrastrukture, uspostavljanje zona sa niskim emisijama u urbanim sredinama i razvoj industrije električnih vozila, čime Španija dodatno jača svoju ekonomsku otpornost.
Iako je turizam motor privrednog rasta, ekonomski oporavak zemlje u velikoj meri zavisi i od reformi. Reforma tržišta rada, koja je ograničila upotrebu privremenih ugovora i podstakla stabilnije zapošljavanje, rezultirala je smanjenjem stope nezaposlenosti na 10,6% – najniži nivo od 2008. godine. Istovremeno, broj zaposlenih u zemlji dostigao je rekordnih 22 miliona.
U cilju ublažavanja posledica energetske krize, Španija je sprovela niz mera, uključujući ograničenje cena gasa i subvencije za javni prevoz, dok njena pozicija kao drugog najvećeg proizvođača obnovljive energije u EU privlači dodatne investicije.
Ima i izazova
Međutim, pred Španijom su i ozbiljni izazovi. Ekonomija zemlje i dalje se u velikoj meri oslanja na turizam, što izaziva sve veće nezadovoljstvo među lokalnim stanovništvom zbog prekomernog broja turista u gradovima poput Barselone i Sevilje.
Takođe, javni dug zemlje premašuje godišnji BDP, što je problem koji će vlada morati da reši u skladu s novim fiskalnim pravilima EU. Pored toga, Španija se suočava sa krizom stanovanja, jer visoke cene nekretnina i rastuće kirije otežavaju pristup adekvatnom smeštaju za milione građana.
Iako je politička situacija u zemlji nestabilna, a vlada Pedra Sančeza nema većinu u parlamentu, Evropska komisija prognozira da će Španija i u 2025. godini nastaviti da predvodi ekonomski rast u EU. Ipak, ostaje pitanje da li će se ekonomski zamah moći održati u svetlu rastućih unutrašnjih izazova i globalnih ekonomskih neizvesnosti. Dok pokušava da reši ove zagonetke, Španija uživa svoj status pokretača evropskog rasta, piše BBC.
(EUpravo zato/BBC)
