Novi pad cena žitarica zabeležen je i u avgustu, a analitičari predviđaju najmanju žetvu pšenice u Evropskoj uniji u poslednjih šest godina.
Prema analizama konsultantske kompanije "Stratégie Grains", ovogodišnja žetva pšenice u EU dostići će tek 116,50 miliona tona, što je 5,8 miliona tona manje od prošlogodišnje brojke i najniži nivo od 2018. godine.
Loši prinosi pšenice u Francuskoj i Nemačkoj
Očekivani pad proizvodnje pripisuje se nižim prinosima žitarica u vodećim zemljama proizvođačima, Francuskoj i Nemačkoj. Francusko Ministarstvo poljoprivrede smanjilo je prognozu žetve pšenice na najniži nivo u 40 godina - 26,3 miliona tona. Prema praćenju FranceAgriMer-a, do 5. avgusta, požnjeveno je 88 odsto planiranih površina, što zaostaje za prosečnim tempom u poslednjih pet godina.
Kiša je takođe odložila žetvu u Nemačkoj. Prema navodima Saveznog zavoda za statistiku, rod pšenice 2024. mogao bi da dosegne 19,7 miliona tona, što je manje od prošlogodišnjih 21,5 miliona tona.
Na evropskom terminskom tržištu cene pšenice za novu žetvu (septembar) u tekućoj prodaji, u ponedeljak su pale za skoro 2 evra na 215 evra po toni. Decembarski termini padaju za 2,50 evra na 224 evra po toni.
Šta se dešava u Rusiji i Ukrajini?
"Agrarheute" u središte pažnje stavlja i Rusiju gde su izvozne takse u poslednje vreme drastično smanjene i približavaju se nuli, u poređenju sa više od 30 evra po toni pre nekoliko nedelja.
Ruska konsultantska kompanija "SovEcon", navodi kako su zalihe 1. jula 2024. dostigle oko 20,3 miliona tona, što je za 21 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Proizvodnju pšenice u Rusiji za novu sezonu, procenjuju na 84,7 miliona tona, što je pad za 8,1 milion tona u odnosu na 92,8 miliona tona prošle godine i prosek od 86,7 miliona tona u poslednjih pet godina.
Visoka ponuda pšenice na početku nove sezone ipak je dovela do velikog pada cena, kažu analitičari "SovEcon-a".
Prema Ministarstvu agrarne politike Ukrajine, poljoprivrednici su do 9. avgusta požnjeli 20,9 miliona tona pšenice na 4,7 miliona hektara, što čini 97 odsto obradivih površina. Međutim, Ukrajina bi zbog velikih vrućina mogla da izgubi 10 do 15 odsto svojih letnjih kultura (kukuruz).
Mnoge zemlje EU takođe prijavljuju pad kvaliteta žitarica. Prema "Strategie Grains", Bugarska i Rumunija će verovatno i dalje biti među retkim zemljama koje proizvode visokokvalitetne žitarice.
Kako je u Srbiji?
Žetva pšenice je u našoj zemlji ove godine poranila. Kako je u junu saopšteno iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ove sezone očekuju se prosečni prinosi, a stručnjaci ukazuju da se proteklih nekoliko godina skraćuje vegetacioni period useva i žetva počinje sve ranije, na šta utiču suša i toplije vreme.
Napomenuli su da su 2018. kombajni bili u poljima već 6. juna, dok je ove godine to bilo još ranije što je svojevrsni presedan u poslednjih 20 ili 30 godina, preneo je RTS.
U ovogodišnju žetvu je Srbija ušla sa ogromnim zalihama pšenice što može da stvara probleme u skladištenju i očuvanju kvaliteta žitarica.
(EUpravo zato/Agroklub)
