U različitim delovima zemlje, a posebno u istočnoj Vojvodini, već nedeljama vlada jaka suša. Usled nedostatka padavina (i visokih temperatura), ugroženi su vodosnabdevanje kao i prinosi kasnih kultura, pre svega kukuruza i soje.
Ovakvi uslovi su ekstremni, ali su nažalost istovremeno i sve normalniji deo naše realnosti – ne samo u Srbiji, već i šire, u ovom delu Evrope.
U okviru projekta EXTREMES na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu sproveli smo niz istraživanja fenomena suše u Srbiji. Otkrili smo, između ostalog, da ako uporedimo prilike iz poslednjih 30 godina sa onima koje su vladale tokom prethodnog takvog perioda, letnje suše su sada dvostruko češće, prenosi Klima 101.
Priča je naravno dublja i detaljnija od toga.
Ovo je osmi put od 2000. godine da suša u avgustu pogodi velike delove Srbije – a nekada je to bila retka pojava
Među ekstremnim vremenskim prilikama, suša je posebno teška za praćenje i merenje. Tamo gde oluje prirodno imaju početak i kraj, a toplotne talase smo sami omeđali vrlo konkretnim parametrima, suše ostavljaju dalekosežne posledice po poljoprivredu, ekonomiju, i ljudsko društvo uopšte, ali je teško odrediti kada tačno počinju i koliko traju.
Postoje različiti oblici suša i različite definicije: meteorološka, hidrološka, poljoprivredna suša, ali sve uvek započinju meteorološkom sušom – odnosno deficitom padavina. Kako bi se suše mogle pratiti, u nauci je razvijen veliki broj takozvanih indeksa – alata koji uz pomoć konkretnih brojki i merenja opisuju određena stanja (u ovom slučaju dužinu i intenzitet suša).
U našem istraživanju koristili smo indeks pod nazivom SPEI, tj. Standardized Precipitation Evapotranspiration Index, odnosno standardizovani indeks padavina i evapotranspiracije: ukratko, u pitanju je vrlo koristan alat koji nam omogućuje da sagledamo suše na različitim vremenskim skalama, koristeći podatke o temperaturi i padavinama. Uz pomoć ovog indeksa mogu se pratiti sušni uslovi na globalnom nivou.
Fokusirali smo se na letnje mesece, jul i posebno avgust: u pitanju su najtopliji meseci u godini, kada suše mogu biti posebno štetne, a naročito za kasne poljoprivredne kulture kao što je kukuruz, koje tokom leta prolaze ključne faze vegetacije.
Ovako izgleda rezultat – indeks SPEI za avgust u Srbiji, prostorna raspodela za period od 1950. do 2022. godine:
Crvenom bojom obeleženi su ekstremno sušni uslovi, a spektar se sa druge strane završava ekstremno vlažnim uslovima.
Početkom 50ih godina prošlog veka, gotovo pola Evrope bilo je pogođeno veoma sušnim periodom; van ova dva ekstrema na vrhu vizuala, do 90-tih godina prošlog veka izdvajaju se samo dva ekstremna događaja: 1963. i 1983. godina, i to samo sa lokalizovanim ekstremnim sušama u delovima Vojvodine.
Ali situacija se menja od poslednje decenije prošlog, a posebno sa početkom ovog veka. Jake i ekstremne suše obeležile su avguste 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022… Ovaj avgust, 2024. godine, uskoro će postati novi član ovog rastućeg niza. Pored toga, uočili smo i da meseci jul i avgust pokazuju konzistentan trend ka suvljim uslovima i višim letnjim temperaturama.
Zašto se dešava ovako drastična promena kada su u pitanju suše u Srbiji?
Jedan razlog je porast temperature: Srbija se nalazi u „vrućoj tački” klimatskih promena, i porast temperatura, a posebno tokom leta, ovde je veći od svetskog proseka. Nedostatak padavina u julu i avgustu, praćen izuzetno visokim temperaturama i toplotnim talasima poput skorašnjeg u julu stvara idealne uslove za razvoj suše.
Ali šire od toga, na veću učestalost suša utiču i promene u atmosferskoj cirkulaciji većih razmera. U pitanju je vrlo kompleksno polje istraživanja, ali određena istraživanja ukazuju na to da, primera radi, zagrevanje Mediterana utiče na veće prodore toplog vazduha iz severne Afrike ka Evropi, što sa sobom donosi dugotrajne suve vremenske uslove.
Aktuelna naučna saznanja nam govore da će, u široj regiji jugoistočne Evrope, letnje temperature nastaviti da rastu usled klimatskih promena, a da će letnjih padavina biti manje. Verovatnoća da ćemo imati više ovakvih (pa i gorih) suša na našem području je dosta velika, mada je teško dati prognoze kada će se tačno ove suše dešavati.
U međuvremenu, potrebno je da se adaptiramo na nove uslove, ne samo u poljoprivredi, već i u svim drugim sferama života koje suše pogađaju (uključujući, na primer, i energetiku). I kako je to uveliko najavljeno u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove – da unapredimo sezonske prognoze, kako bismo se što manje uzdali u sreću svaki put kada je vreme za setvu.
Autorka teksta je Milica Tošić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu.
(EUpravo zato/Klima 101)
