Evropska komisija predstavila je mere za jačanje konkurentnosti vinskog sektora, među kojima je i promocija vina bez alkohola.
Zabrinutost zbog zdravlja, strože kazne za vožnju u alkoholisanom stanju i promene navika kod mlađih generacija – sve su to razlozi zbog kojih je potrošnja alkohola po glavi stanovnika u Evropi, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), pala za 20 odsto u periodu od 2000. do 2019. godine.
Suočeni sa slabijom potražnjom, neki vinari se okreću vinima bez alkohola i ulažu u inovacije kako bi diverzifikovali prodaju.
Nadomak Šarleroia, kompanija Associated Beverage Solutions od 2018. proizvodi vino bez alkohola koristeći tehniku vakuumske destilacije – proces koji, kako tvrde, bolje čuva arome i ukus vina od drugih metoda. Ova tehnika podrazumeva zagrevanje vina u vakuumu, čime se temperatura ključanja alkohola spušta sa oko 90°C na svega 35°C.
Ipak, dealkoholizacija menja ukus vina, pa se nakon toga dodaju drugi sastojci i arome kako bi se poboljšao kvalitet.
"Ukus i kvalitet vina bez alkohola očigledno su sve bolji. Sve je više proizvođača aroma i enoloških dodataka koji se okreću ovom tržištu, razvijaju posebne linije proizvoda za vino bez alkohola i pomažu nam da napravimo zanimljivija vina", kaže Benoa Puson, šef proizvodnje u ovoj kompaniji za Euronews.
Oni proizvode najviše belih i penušavih vina bez alkohola, dok su crvena i roze ređa.
"Teže je napraviti crveno vino bez alkohola jer ima puniji ukus, a balans je teže postići kada se alkohol ukloni", objašnjava Puson.
Kupci, međutim, već postoje. Proizvodnja vina bez alkohola u ovoj kompaniji porasla je sa 1,2 miliona litara u 2019. na čak 5,3 miliona litara u 2024. godini. Vino nabavljaju uglavnom iz Francuske, Španije i Italije, dok se najveći deo proizvodnje prodaje u skandinavske zemlje, Holandiju, Belgiju i Englesku – tržišta koja su, prema rečima direktora kompanije Fransisa Agilara, ""storijski otvorenija za novitete u svetu vina".
0.0 odsto ili malo alkohola?
Evropska komisija je 28. marta predstavila akcioni plan za jačanje konkurentnosti i otpornosti vinskog sektora, odgovarajući na promene u potrošačkim navikama, klimatske promene i tržišne neizvesnosti.
Jedna od predloženih mera je i podrška marketingu vina sa 0 odsto ili niskim udelom alkohola, kroz jasno definisanje pravila i ujednačavanje termina na nivou EU.
Trenutno se pojmovi poput "nula alkohola", "0.0 odsto", "bezalkoholno" i "niskog alkohola" različito regulišu u različitim državama članicama i ne označavaju isti procenat alkohola.
Komisija predlaže da se termin "bezalkoholno vino" koristi za vina sa stvarnim udelom alkohola (ABV) ne većim od 0,5 odsto, dok bi oznaka "0.0 odsto" važila za vina sa najviše 0,05 odsto alkohola. Termin "vino sa niskim sadržajem alkohola" bi se koristio za vina koja imaju više od 0,5 odsto, ali za 30 odsto manje od minimalnog ABV za tu kategoriju pre dealkoholizacije.
"Mi smo se opredelili za proces koji daje 0.0 odsto. Dokle god to možemo da istaknemo, to nas izdvaja. Ali važno je da potrošači imaju jasne informacije o tome šta kupuju", kaže Puson.
Komisija se takođe zalaže da etikete vina sa malo ili bez alkohola pružaju više informacija o sastojcima i metodama dealkoholizacije.
(EUpravo zato/Euronews)
