Kožne cipele, vuneni džemperi, krojena odela: Italija proizvodi neke od najfinijih odevnih predmeta na svetu. Međutim, mnogo toga što čini ovu izvrsnost zasniva se na faktorima koji se ne uklapaju u pravce razvoja moderne mode.
Italijanski proizvođači su stubovi globalne modne industrije, dugo poštovani zbog nezavisnih modnih kuća, ručno rađenih proizvoda i lokalnih materijala. Ipak, pred „Made in Italy" se nadvija kriza: od manjka mladih pripravnika do pojave veštačke inteligencije, svi ovi faktori prete reputaciji italijanske mode.
Na nedavnoj konferenciji u Veneciji, stručnjaci iz industrije izneli su viziju kako „Made in Italy" može biti osvežen za budućnost. Naglašeno je da transparentnost u lancu snabdevanja i održivost hitno moraju biti adresirani kako bi italijanska moda zadržala svoju dominantnu poziciju u svetu.
Kriza italijanskog krojaštva
U srcu italijanske mode je ručni, zanatski rad, koji često zahteva dug i mukotrpan period obuke. Sve je veća zabrinutost u industriji jer mladi sve manje žele da prolaze kroz dugotrajne pripravničke programe kako bi naučili zanat.
Srce neapoljske modne scene je krojeno po meri odelo. Ulica po ulicu u centru grada nalaze se nezavisne istorijske prodavnice u kojima majstori krojači prenose svoje izuzetne veštine mladim pripravnicima. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, atelije se bore da pronađu novu generaciju radnika.
S obzirom na to da su sada dostupni brži i privlačniji putevi u modnu industriju kroz brzu modu ili masovnu tehnologiju, mladi ljudi retko žele da posvete godine učenju umetnosti krojenja.
Giuseppe i Massimiliano Attolini oblačili su državne zvaničnike, glumce i preduzetnike, kao i dizajnirali kostime za filmove poput "House of Gucci". U njihovom ateljeu, šivenje jakne ručno traje 25 sati, a kompletno odelo 33 sata.
"Teškoće u pronalaženju radnika nisu jedinstvene za nas, to je široko rasprostranjen, sistemski problem", rekao je Giuseppe Attolini za italijanske medije.
Kako je naveo, mladi danas nisu privučeni ovim poslom. Ne vide perspektivu i niko im je ne nudi. Traže lak novac i kratke karijerne puteve.
Isto je svuda, od fabrike kože u Toskani do tkača vune u Pijemontu. Prema podacima udruženja zanatskih firmi Confartigianato Imprese, u drugom kvartalu 2025. godine zatvoreno je 1.035 kompanija u sektoru odeće i kože, delimično zbog smanjenja radne snage.
Cela modna industrija Italije vredela je oko 104 milijarde evra 2023, dok je 2024. pala na 90 milijardi, a za ovu godinu očekuje se oko 80 milijardi.
Da li je AI pretnja za "Made in Italy"?
Značajan deo prestiža "Made in Italy" je poznavanje, i često susret sa, dizajnerom iza određenog komada odeće.
Stručnjaci upozoravaju da uspon tehnologija poput veštačke inteligencije podriva ovaj ključni aspekt italijanske mode. Kako je novinar Alesandro D'Ercole pisao u La Voce di New York, možda je važnije od "Made in Italy" upravo "Made by Italians" - da proizvod bude stvaran od strane Italijana.
Simone Balducci, predsednik modnog udruženja Federmoda za provinciju Firenca, kaže da je "ljudski faktor" potcenjen.
"Da bismo radili naš posao, potrebno je najmanje pet godina pripravničkog staža, a deset da bi se dobio kvalifikovan radnik koji garantuje pažnju i preciznost. Ponekad se misli da tehnološke inovacije mogu nadoknaditi ručne veštine i zanatski um, ali to nije tačno", rekao je za italijanske medije.
Transparentnost lanca snabdevanja i održivost budućnost su italijanske mode
Prošlog vikenda završena je četvrta edicija Venecijanskog foruma održive mode. Glavna poruka stručnjaka bila je hitna potreba za redefinisanjem šta "Made in Italy" zapravo znači, počevši od strožih kontrola tokom svih faza proizvodnje.
Najvažnije je obezbediti transparentnost lanca snabdevanja kako bi se sprečilo da na tržištu neprimećeno dospevaju masovno proizvedeni, strani proizvodi nižeg kvaliteta. Udruženje Confindustria Moda razvija digitalnu platformu za verifikaciju firmi, koja će biti otvoreni sistem za identifikaciju "vrlinskih kompanija".
Drugi ključni pravac razvoja je održivost. Nacionalna komora mode Italije razvija zajednički spisak kriterijuma održivosti za kompanije, dok će predlog zakona parlamenta uvesti sertifikaciju usklađenosti i bazu kvalifikovanih firmi.
"Jasna i zajednička poruka iz Venecije je: održivost nije trošak, to je naš industrijski identitet i pravi motor konkurentnosti Made in Italy", rekao je Luca Sburlati, predsednik Confindustria Moda.
"Budućnost italijanske mode biće održiva, konkurentna i ujedinjena ili je uopšte neće biti", zaključio je on.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
